MIGRANTSKA KRIZA

Mađarska žica duž granice sa Hrvatskom/Gužva u Preševu, izbeglice čekaju potvrde/Slovenački stručnjak za geopolitiku: Šenegen se raspada

 izvor : agencije foto: beta                                                                                       03.10.2015.

Mađarska žica duž granice sa Hrvatskom

Očekuje se da do kraja nedelje bude postavljena dvostruka ograda duž cele kopnene granice Mađarske sa Hrvatskom, saznaje "Jutarnji list". Ograda visoka više od tri i po metra već je postavljena, a sada se postavljaju i kolutovi, tzv. žilet žice.

Kod graničnog prelaza Baranjsko Petrovo Selo-Beremend postavljaju se žičani kolutovi, a slično je i uz granicu u Podravini, u opštini Gola i kod Botova piše zagrebački Jutarnji list.

Mađarski vojnici već dve nedelje užurbano rade na podizanju bedema između dve zemlje, a prema informacijama koje dolaze iz Mađarske, kompletan posao mogao bi biti završen do nedelje.

Baranjsko Petrovo Selo kao službeni i Botovo kao ilegalni, prelazi su preko kojih je tokom dve nedelje ušla većina od gotovo 100.000 izbeglica u Mađarsku.

Jutarnji je nezvanično saznao da su potpuno zatvaranje granice i završetak gradnje ograde planirani za kraj ove sedmice, a verovatno za nedelju, nakon čega će izbeglice u Mađarsku moći da uđu samo preko službenih prelaza.

Do petka u devet časova u Hrvatsku je ušlo 97.367 izbjeglica i migranata, a u prihvatnom centru u Opatovcu u tom ih je trenutku bilo malo manje od 2.000.

Ministar unutrašnjih poslova Ranko Ostojić rekao je da je u Hrvatskoj, kad je reč o migrantima, tek njih 12 u Ježevu. Ostojić je ponovio kako je "Hrvatska odlučila da su vrata otvorena na području Bapske i Tovarnika".

Gužva u Preševu, izbeglice čekaju potvrde

Posle desetak dana, koliko je trajalo prividno zatišje, ponovo se beleži povećan broj izbeglica sa Bliskog istoka koji ulaze u Srbiju. U Prihvatni centar u Preševu i u kamp u Miratovcu od jutros je stiglo oko 6.000. Deo njih je, posle registracije, autobusima i vozovima otišao put Beograda i Šida.

I večeras je ispred Prihvatnog centra u Preševu gužva. Izbeglice su pristizale u većim grupama u toku dana. Trenutno čeka da se registruje oko 2.000 ljudi. Do sada je, prema podacima nadležnih, izdato oko 3.000 potvrda.

"Sa šestoro dece smo ovde, među njima je i jedna beba. Svi smo spavali na otvorenom, hladno je", kaže jedan izbeglica.

Drugi objašnjava da i on sa porodicom čeka na ulici. "Spavamo, jedemo ovde, dok čekamo papire", kaže on.

Neli pale vatru kako bi se ugrejali, neki podižu šatore u kojima će provesti noć. Sve službe dežuraju 24 sata.

"Imamo mnogo pacijenata dnevno, oko 200, i nama je teško, ali zbrinjavamo sve. Najviše je onih koji imaju bolove u mišićima i zglobovima", kaže Stefan Moasan iz "Lekara bez granica".

Ulica koja vodi ka centru Preševa je tokom celog dana blokirana. Saobraćaj se preusmerava na druge, susedne ulice. Tako će biti i u toku ove noći.

Slovenački stručnjak za geopolitiku: Šenegen se raspada

LJUBLJANA - Zbog izbegličkih talasa koji "zapljuskuju" Evropu šhengenski sistem je u raspadu, tvrdi slovenački stručnjak za geopolitiku i pitanja migracija Klemen Grošelj i upozorava da Evropska unija u vreme kada su nastali njeni glavni dokumenti nije predviđala ovoliki priliv migranata i izbeglica, pa će o tome morati sa zauzme realan stav i prilagodi se situaciji.

Bivši državni sekretar u Ministrastvu odbrane je u razgovoru za Slovenački televiziju podsetio da je Šengen stvoren u dobra vremena privrednog rasta i širenja EU, kada je proces integracije bio na vrhuncu, ali da tada niko nije računao na loša vremena koja donose bezbednosne, ekonomske i socijalne izazove.

Grošelj je dodao da se u vreme stvaranja šengenskog prostora računalo s desetak hiljada azilanata u Evropi godišnje, dok je sada ona izložena pravom talasu  izbeglica i migranata s Bliskog istoka i iz Afrike.

"Države čnice EU sada opet počinju da štite svoje granice zbog priliva migranata, ali to ograničava i protok robe i usluga. To je raspad sistema i na određeni se način vraćamo u prošlost", upozorio je stručnjak, uz ocenu da će priliv migranata, uprkos proklamovanom pravu na azil i zaštitu osnovnih ljudskih prava i evropskih vrednosti, trebati da bude ograničen.

Grošelj smatra da za čcitavu EU treba naći zajedničko rešenje, iako upozorava da je zaštita granica jedan od najvažnijih atributa svake suverene države.

Takođe, prenosi portal Index.hr, misli da će deo tih atributa trebati da se prenese na zajednicu, pri čemu će veću ulogu imati velike države poput Francuske i Nemačke.

"Evropska unija s vremenom će sama početi da preuzima državne atribute, što će biti bolno za male države koje nisu tako važan međunarodni subjekat", ističe Grošelj i smatra da je to neizbežno i u sadašnjoj situaciji s izbegličkim talasima.