|
Lajčak: Neprihvatljivo otvaranje pitanja granica u regionu
izvor: agencije 19.03.2015.
PODGORICA/SARAJEVO - Svaki pokušaj otvaranja pitanja granica, posebno na Balkanu, Slovačka rezolutno odbacuje jer to može da bude opasno poručio je potpredsednik Vlade Slovačke Miroslav Lajčak, nakon sastanka sa šefom diplomatije Crne Gore Igorom Lukšićem, preneli su podgorički mediji.
Lajčak je novinarima saopštio da je za njegovu državu apsolutno neprihvatljiv svaki pokušaj bilo kakvog otvaranja pitanja granica, a nakon nedavnog otvaranja graničnog problema Sutorina između Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kaže:
"Za Slovačku je apsolutno neprihvatljiv svaki pokušaj otvaranja pitanja granica. To pitanje u ovom trenutku može da bude veoma opasno i sve države regionu treba da vode svoju vladu i svoj parlament prema budućnosti, a ne da vraćaju unazadn, naša država takvu ideju resolutno odbacuje“g.
Spor oko teritorijalne pripadnosti Sutorine Bosne i Hercegovine, nastao je nakon dokumenta o razgraničenju Bosne i Hercegovine i Crne Gore, koji je potpisan u maju 2014. godine, prema kojem Sutorina ostaje u sastavu Crne Gore.
Na osnovu toga dokumenta, poslanik SDP BiH Denis Bećirović, sredinom januara ove godine pokrenuo je u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, rezoluciju o Sutorini, kojom se inicira, poništenje međudržavnog dogovora dveju država.
Prema pisanju crnogorskih medija, ovaj spor je suprotstavljen mišljenju Badinterove komisije iz 1991. godine, kojim se granicama novonastalih država nakon raspada Jugoslavije, smatraju republičke granice, te se granice ne mogu menjati silom, nego samo sporazumom, odnosno unutrašnja razgraničenja između administrativnih jedinica priznaju se kao državne granice u času sticanja njihove nezavisnosti.
Granična kriza između Bosne i Crne Gore je produbljena nakon što je crnogorski predsednik Filip Vujanović odbio da pošalje novog ambasadora u Sarajevo usled pretenzija Bosne na region Sutorine, koji se trenutno nalazi unutar crnogorskih granica, a sporazum koji definiše granicu između dveju država tek treba da bude ratifikovan od Parlamenta BiH.
Svako nastojanje da se pronađe pravni osnov zahteva za promenu sadašnjeg stanja Sutorine je jalovo i znači samo izazivanje problema i teškoća, prvenstveno za BiH, smatra akademik, profesor dr Muhamed Filipović.
Filipović je za podgoričku Pobjedu rekao da je sa tog gledišta inicijativa Bećirovića avanturizam i proizvodnja problema tamo gde ih nema i gde mogu samo štetiti BiH.
"Niko u bosanskoj javnosti sve do pre mesec ili dva dana nije mislio da bi pitanje granica između Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a posebno pitanje Sutorine, moglo postati sporno u odnosima između dve zemlje", kazao je Filipović.
Prema njegovim rečima, sutorina je kao bosanska teritorija pominjana u radovima nekih marginalnih ljudi, nepoznatih u nauci i nebitnih u političkim i pogotovo međunarodnim pravnim pitanjima.
"Mislili smo da će to pitanje biti rešeno onako kako su pregovori tekli i sporazum bio na vidiku. Aktualizovanje tog pitanja je došlo od grupe ljudi, koja je, osim što se pokazala nedovoljno kompetentnom za ozbiljan razgovor o međunarodno-pravnom aspektu problema Sutorine, pokazala samo preveliku dozu emocija, ali i da ima određenog uticaja na neke političke krugove u Bosni i Hercegovini, koji žele da pokažu nezadovoljnom narodu kako vode brigu o njegovim interesima i to do te mere da je mogla iznuditi pomenutu raspravu i odgoditi već pripremljeno potpisivanje sporazuma o razgraničenju između naše dve zemlje", kazao je Filipović.
On potvrđuje da je i sa američke strane došlo veoma jasno upozorenje da je inicijativa za mijenjanje granica na ovom prostoru avanturizam.
Mediji podsećaju da je bosansko-crnogorskoj komisiji trebalo više od šest godina da naprave nacrt graničnog sporazuma. Ipak, uprkos dugom odsustvu bilo kakvog suprotstavljanja sporazumu unutar Bosne, kada je bosansko Predsedništvo napokon poslalo dokument parlamentu, deo bošnjačkih političara, akademaca i intelektualaca započeli su žustru raspravu o statusu spornog regiona Sutorine.
Spor je postao aktuelan kada je grupa bosanskih akademika, intelektualaca i NVO-a objavila izveštaj pre par meseci u kojem je navedeno da kratak pojas crnogorske obale i njegova bliža okolina, zvana Sutorina, zakonski pripada Bosni.
Ta grupa tvrdi da postoje čvrsti dokazi da je teritorija bila deo Bosne do Drugog svetskog rata i da je sada Sutorina “gde jure”h bosanska teritorija.
Inače, sporno područje Sutorine i njene okoline uključuje pet sela, kao i reku Sutorinu, po kojoj regija nosi ime.
Najvažnije, sporno zemljište se nalazi na par kilometara od crnogorskog primorskog grada Herceg Novog.
Ako bi se teritorija ustupila Bosni, to bi državi omogućilo drugi izlaz na Jadransko more, suplementaran njenom pojasu obale od 24 kilometra u području Neuma.
Da su zahtevi dela bosanskih političara iluzorni potvrdio je nedavno i stručnjak za Balkan i direktor Centra za jugoistočnoevropske studije na Univerzitetu u Gracu Florijan Biber koji je rekao da nema nikakvog smisla to što Bosna namerno radi na pogoršanju svojih odnosa sa Crnom Gorom, jedinim susedom sa kojim ima dobre odnose.
Biber kaže i da bi, ukoliko bi Bosna istrajala u svojim zahtevima za Sutorinom, ta država mogla suočiti sa novim graničnim sporovima, ne samo sa Crnom Gorom, već i sa ostalim zemljama u susedstvu.
Stoga bi, smatra, bosanski parlament trebalo momentalno da ratifikuje sporazum o granici, skrene pažnju na svoje domaće probleme i radi na tome da popravi pogoršane odnose sa Crnom Gorom, koja je zemlja koja je istovremeno na dobrom putu ka EU i očekuje da postane članica NATO-a na sledećem samitu u Poljskoj.
|
