|
|
 |
|
|
Sutorina - međa spora?
izvor: evn 27.12.2014.
PODGORICA - Čija je Sutorina, crnogorska ili bosanska? Ovo pitanje ponovo je otvoreno pre dva dana, kada je u parlamentu BiH poslanik Denis Bećirović u proceduru uputio rezoluciju o Sutorini i to u trenutku kada se čeka potpisivanje ugovora između dve države. I upravo taj dokument Bećirović ocenjuje "neutemeljenim i štetnim".
- Jasno je da je prema odredbama Berlinskog kongresa BiH imala dva izlaza na more i to Klek i Sutorinu. Sutorina se proteže na 83,7 kvadratnih kilometara, i to je jako važna činjenica za ekonomiju Bosne i Hercegovine i nadam se da će biti dovoljno dobre volje i spremnosti da se uvaže svi argumenti - poručio je Bećirović.
U reagovanju MUP-a Crne Gore navodi se da je razgraničenje i utvrđivanje državne granice sa BiH završeno i da se očekuje potpisivanje ugovora čime će ove dve države, od bivših članica SFRJ, prve rešiti pitanje granice.
- Međunarodno priznate granice država nastalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije su nekadašnje republičke granice. Poznat je stav međunarodne zajednice iz 1992.godine, da nema prekrajanja nekadašnjih republičkih granica, saopštili su iz resornog ministarstva u Podgorici.
Takav stav deli i mr Veljko Vasiljević, član skupštinskog Odbora za evropske integracije.
- Problem je izmišljen jer se radi o teritoriji koja pripada Crnoj Gori. Osnov za sporenje su granice nekadašnje banovine, koje nisu relevantan izvor za razgraničenje. Iako je bez pretenzija na tuđe teritorije, pa čak i bez velike ažurnosti za uspostavljanje svojih granica, Crna Gora se suočava sa svakojakim zahtevima susednik država i njihovih eksponenata - kaže za "Novosti" Vasiljević.
Da se na ovom prostoru posle Drugog svetskog rata menjala avnojevska granica između sada dveju država, i to po dogovoru Blaža Jovanovića i Đura Pucara, tvrdi Jovan Markuš, publicista.
- Za to postoje dokazi na terenu, a ko ne veruje, neka proveri i videće u Igalu, prekoputa benzinske pumpe, granični kiljan koji je bio međaš između BiH i Crne Gore - kaže za "Novosti" Markuš.
BANOVINA DO KORČULE
Zetska banovina je obuhvatala prostor od 30.741 kilometara kvadratnih u kojoj su po popisu iz 1921. godine živela 782.972 stanovnika: pravoslavnih 450.691, rimokatolika 109.469, grkokatolika 93, evangelika 154, muslimana 221.686, Jevreja 508, raznih veroispovesti 368, bez konfesije. Cetinje je bilo sedište banovine, a činili su je Andrijevica, Bar, Ulcinj, Berane, Bileća, Bijelo Polje, Budva, Kotor, Perast, Risan, Herceg Novi, Avtovac, Danilovgrad, Novi Pazar, Dubrovnik, Kolašin, Blato, Korčula, Kosovska Mitrovica, Podgorica, Prijepolje, Nevesinje, Nikšić, Nova Varoš, Peć, Pljevlja, Priboj, Sjenica, Stolac, Trebinje, Foča i Rijeka Crnojevića.
USMENI DOGOVOR
Sutorina je naselje u opštini Herceg Novi, smeštena u dolini istoimene reke koja se uliva u Bokokotorski zaliv. Prema popisu iz 2003. brojala je 607 stanovnika. Prema nekim dokumentima ona se do maja 1947. nalazila u sklopu BiH, ali je usmenim dogovorom crnogorskih i bosansko-hercegovačkih komunista pripala Crnoj Gori, zajedno sa Igalom, Sušćepanom, Prijevorom, Ratiševinom i Kruševicama.
|
|
