|
Reditelj Emir Kusturica neće snimati film o Jasenovcu, kako je najavljeno u aprilu ove godine. Na konferenciji za novinare juče u Ministarstvu kulture, povodom najave predstojećeg Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala "Kustendorf", slavni reditelj je rekao da se već snima film o zloglasnom logoru i da je on od toga odustao.
- Nekako u mojim elementarnim česticama nije bilo dovoljno serotonina za mogućnost delovanja u tom smeru. To je kao i u fudbalu. Jedan ogroman prostor je pokriven da bi se sad u njega uskakalo. Srbija je mala da bi mogla da ima dve verzije Lakloovih "Opasnih veza", kao što je bilo s kraja osamdesetih, kada su dva reditelja napravila film po jednom istom romanu - rekao je Kusturica. - Film o Jasenovcu je mnogo ozbiljnija tema nego pravljenje vodoskoka i popločavanje gradskih trgova. Ne govorim ovo želeći da izvrgnem nekoga ruglu, ali te teme se dogovaraju i realizuju na sličan način.
Kusturica smatra da je produbljivanje duhovne tegobe koju je proizveo Jasenovac temeljno ljudsko pitanje, a ne samo srpsko.
- Kao što mislim da pitanje Kosova kod svih poštenih i moralnih ljudi nije samo nacionalno, nego je zapravo pitanje morala koje se ne tiče samo Srba, nego i Nemaca - kazao je reditelj. - Kao što smo mi podeljeni propagandnom gvozdenom zavesom koja je zamenila onu iz vremena Sovjetskog Saveza, tako je i koncepcija po kojoj se dele filmovi pitanje kako autor odgovara temi, a ne koja tema odgovara autoru. Da sam napravio film o Jasenovcu, sigurno bi imao veliku promociju, ali možda se ne bi uklopio u koncepciju svega onoga što je za vreme druga Tita bilo neprihvatljivo. Mi živimo u novo vreme druga Tita i Miloša Obrenovića, gde se uglavnom svemu što može da bude najbolje i dobro kaže - ne. Utoliko je možda dobro da se ja ovim filmom ne bavim.
Govoreći o trinaestom "Kustendorfu", koji se održava od 13. do 18. januara u Drvengradu na Mokroj Gori, Kusturica je poručio da će festival biti posvećen rediteljima.
- Autorstvo je pre tridesetak godina bilo najznačajnije što se dešava, bilo je organsko, a danas režiseri gube svoju funkciju - rekao je Kusturica. - Živimo u društvu spektakla, u blatu društva, zatrovani Holivudom. Zbog tržišnog efekta, režiseri danas gube funkciju, te je ovaj "Kustendorf" posvećen njima.
Takmičarski program sastojaće se od 21 filma domaćih i inostranih autora. Biće prikazano 17 kratkometražnih i četiri dokumentarna filma. Za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje takmičiće se filmovi mladih režisera iz Kine, Rumunije, Belorusije, Mađarske, Bugarske, Ukrajine, Švajcarske, Srbije, Izraela, Španije, Poljske, Irana, Hrvatske i Francuske.
- Na konkurs su pristigla 722 filma, a izabrani su oni koji se izdvajaju po stilu, tehničkom umeću i autentičnom pogledu na svet - kazao je Kusturica.
Retrospektiva velikana biće posvećena reditelju Puriši Đorđeviću, kao i italijanskom reditelju Paolu Virciju koji je ujedno i član žirija 13. Kustendorfa.
- Malo koji filmski festival ima kulturološki značaj kao "Kustendorf" - rekao je ministar kulture Vladan Vukosavljević. - To je jedan snažan protivteg veoma moćnoj industriji banalizacije filma. Ovaj festival predstavlja najvrednije što filmska umetnost sa sobom nosi, kao i snažan pandan komercijalnim filmovima.
U "Savremenim tendencijama" biće prikazani pobednik kanskog programa "Izvestan pogled", film "Nevidljivi život", reditelja Karima Ajnuza, kao i dobitnik Zlatnog medveda na filmskom festivalu u Berlinu, film "Sinonimi", reditelja Nadava Lapida. Kineski reditelj Djao Jinan predstaviće film "Jezero divljih gusaka", film "Živeti, pevati" predstaviće reditelj Džoni Ma, a biće prikazani i filmovi "Sin" u režiji Mehdija Barsaouija i "Umrećeš u dvadesetoj", Amžada Abu Alala. Reditelji ovih filmova biće i gosti festivala i održaće majstorske radionice. Takođe, majstorsku radionicu održaće i Paolo Virci. Predstaviće se tri nova filmska umetnika: Milena Grujić iz Srbije sa filmom "A. S. (25)", Migel Anhel Mule iz Perua sa filmom "Svi smo mi mornari", kao i Ivan Marković i Vu Linfeng sa filmom "Od sutra počinjem da" koji je snimljen u koprodukciji Srbije, Kine i Nemačke. Tokom trajanja festivala u Andrićgradu, biće postavljen izbor radova iz Kuće legata pod nazivom "Moderna".
MUZIČKI PROGRAM
Svake večeri, nakon projekcija i radionica, koncerti muzičkih grupa upotpuniće prepoznatljivi noćni život "Kustendorfa". Gosti će uživati u nastupima ruske pop-folk-rok grupe The Hatters, sastava iz Severne Makedonije, "Džambo Aguševi orkestar", zatim francusko-rumunsko-poljskog sastava Click Here kao i dva benda iz Srbije, "Dejan Petrović big bend" i Love Hunters.
novosti.rs
Svi smo mi pomalo Gustav
Ko sabotira "Djecu Kozare" i "Žutu kuću"?: Filmski centar Srbije treći put nije podržao film o stradanju srpskog naroda u NDH
Egzit na vrhu liste najvećih muzičkih festivala
Marković: Ljudi su postali užasne kreature
Gran-pri 25. FAF-a ostvarenju „Moj jutarnji smeh“
Očaj je moj glavni trik
Sto godina Ulusa
Iz Austrije u Beograd stiglo 30 hiljada knjiga
FAF u znaku Petrića, Makavejeva, Mihića, Petrovića, Golubovića
Premijera "Dnevnika Diane Budisavljević"
Umetnost je im
ala moć u vreme kad je Pikaso naslikao „Gerniku”
Novica Antić na čelu "Ateljea 212": Želim da vratim dobru atmosferu u teatar
Sadašnje generacije su deo eksperimenta
Zbog baštine znamo ko smo: Promocija Srbije u Unesku uz koncert Emira Kusturice i "No smoking orkestra"
Spremite se za 35. Beogradski džez festival
|
