|
Jajne ćelije i spermatozoidi moći će da se doniraju i pozajmljuju iz Banke reproduktivnih ćelija, koja će biti formirana u Srbiji, i iz inostranih banaka, ali uvoz i izvoz neće važiti za embrione. Setom od devet pravilnika, koje je potpisao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji za osam dana stupaju na snagu, strogo su definisani kriterijumi ko može biti donor i ko može i pod kojim uslovima da koristi reproduktivni materijal iz naše ili stranih banaka. Ali biće potrebno vreme da to zaživi u praksi.
Banka reproduktivnih ćelija biće u Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS, u Višegradskoj ulici. Doktor Vesna Rakonjac, v. d. direktora Uprave za biomedicinu, rekla je da je ta banka u fazi formiranja, ali da ne treba očekivati da će "već sutra moći da se doniraju ili pozajme reproduktivne ćelije donora":
- Jedan od sledećih koraka biće promocija donorstva reproduktivnih ćelija. U međuvremenu treba rešiti, recimo, ko će i u kojoj meri "pokrivati" troškove analiza za donore koje će morati da obave donori, za koje su kriterijumi vrlo strogi.
Predviđeno je da Banka pre izbora i čuvanja ćelija uradi sve laboratorijske testove kako potencijalnih davalaca, koji za to neće dobijati nikakvu nadoknadu, tako i oba partnera od čijih ćelija se stvara embrion. Polne ćelije moći će da doniraju muškarci do najviše 40 godina, i žene između 21. i 34. godine.
Pristanak za darivanje ćelija mora se dati pisano, ali se može i povući, kada se ćelije odmah unište. Davalac nema ni prava, ni obaveze prema detetu rođenom od njegovog biološkog materijala. Majka deteta je, po zakonu, žena koja ga je rodila iako je jajna ćelija pozajmljena, a otac je njen muž ili vanbračni partner, i u slučajevima kada su korišćeni spermatozoidi donora. Dete začeto iz doniranog materijala, kada navrši 15 godina, moći će da dobije podatke od medicinskog značaja, ali donor ostaje anoniman.
- Zakonom je predviđena i mogućnost uvoza i izvoza reproduktivnih ćelija, iako se pretpostavlja da bi iz naše banke mogle da se zadovolje potrebe za biološkim materijalom, ali se vodilo računa i o tome da se može pojaviti par koji po medicinskim indikacijama neće moći da dobije odgovarajuću ćeliju iz naše baze - kaže dr Rakonjac. - Cilj nam je da što pre uspostavimo sistem uvoza kako bi se izašlo u susret bračnim parovima pre nego što napravimo rezerve ćelija u našoj banci da ne bi i dalje išli u inostranstvo. Ostalo je još otvoreno i pitanje troškova. Ideja je da parovima koji se leče od steriliteta u skladu sa finansijskim mogućnostima RFZO omogući da to rade o trošku osiguranja, ali je pitanje koliko će država moći da finansira doniranje ćelija i postupak biomedicinski potpomognute oplodnje ako razlog nije lečenje steriliteta, nego je, recimo, žena bez partnera. Već u petak imamo sastanak sa predstavnicima RFZO na te teme.
KO MOŽE BITI DONOR
Donor mora da bude zdrav, da nije uživalac narkotika, alkohola i cigareta, da nema analne seksualne odnose, da se u poslednjih 12 meseci nije tetovirao ili stavljao pirsing, da ne odstupa od standarda težine i visine, a za muškarce i da imaju normalan spermogram, a moraće da priloži rezultate laboratorijskih analiza. Donori, recimo, ne mogu biti vlasnici, lekari i drugi zaposleni u ustanovi u kojoj se obavlja VTO.
Od hemofilije pati 900 ljudi u Srbiji
Epidemija malih boginja u Severnoj Makedoniji
Domaća pametna rukavica za slepe – prepoznaje novčanice i boje
Srbija druga u Evropi po broju obolelih od malih boginja
Potpisan sporazum o nižim cenama rominga na Zapadnom Balkanu
Srbija se pridružila CERN-u kao 23. zemlja članica
Da li raste broj obolele dece nakon NATO bombardovanja?
Poplava 'botovskih medija' u Srbiji
MMR vakcina u Srbiji – obuhvat vakcinom porastao, čekamo odjavljivanje epidemije malih boginja
Društvene mreže i teorije zavjere o vakcinama
Retke bolesti retko na dnevnom redu
|
