|
Hoće li presuda MSP doneti više razumevanja regionu?
izvor : tanjug 04.02.2015.
ZAGREB/SARAJEVO - Presuda Međunarodnog suda pravde kojom su odbačene tužbe Srbije i Hrvatske stavla je tačku na proces dug 16 godina porukom da nije bilo genocida, a za region je ključno pitanje da li će takva odluka doprineti boljim međusobnim odnosima i stabilnosti na ovog deku Balkana.
Reagovanja su juče bila očekiva, uglavnom, a presudu će obe strane, bar prema zvaničnicima, primiti bez pogovora.
Predsednik je Srbije Tomislav Nikolić je konstatovao da Hrvatska nije uspela da dokaže genocidne namere srpske strane u ratnim sukobima, a da je s druge strane, iako protivtužba Srbije nije usvojena, potvrđeno da je Hrvatska učinila masovan zločin prema Srbima.
Hrvatski su zvaničnici, i odlazeći predsednik i aktuelna predsednica, razočarana i nezadovoljna odlukom, predsednik je Sabora u pomirljivijem tonu izjavio "Idemo dalje", dok analitičari tumače zašto je uopšte do spora došlo, čemu tolika posvećenost, šta je nakon svega presuda donela, ali šta će biti s našim regionom.
Pa tako politički analitičar Davor Đenero kaže da je Hrvatska istrajala na tužbi ne zbog toga što je očekivala da će Srbija biti osuđena za genocid, nego zbog toga što je htela da postigne svojevrsno vansudsko poravnanje, kojim bi se rešilo pitanje nestalih, pitanje odnesene arhivske građe, a "čime bi Beograd na određen način priznao agresivni karakter Miloševićevog režima".
To su, kaže, bila maksimalna očekivanja Hrvatske, zbog čega "Zagreb nije mogao da odustane od tužbe u zamenu za odustajanje Srbije od kontratužbe", rekao je Đenero.
Politički odnosi, međutim, kako kaže, ne grade se na pravu, pa tako neće biti ni između Hrvatske i Srbije, čije će buduće poboljšanje ili pogoršanje u međusobnoj komunikaciji zavisiti isključivo od sposobnosti političkih klasa na obe strane.
Profesor Zagrebačkog univerziteta Žarko Puhovski to vidi ovako:
"Cinično rečeno situacija je sledeća - MSP je pokazao da je srpska strana bolja i u pravu i u ubijanju", jer je Hrvatska tužila "pogrešnu državu", iako je sud prihvatio više navoda o zločinima iz hrvatske tužbe".
Prema njegovim rečima, hrvatska strana je "promašila pasivnu legitimaciju i optužila pogrešnu državu, ali je zato sud prihvatio mnogo više navoda iz hrvatske tužbe nego iz srpske".
"Dakle, više konkretnih zločina je opisao. Međutim, konačan rezultat je da su obe tužbe odbijene", kazao je Puhovski, a zatim zaključio da će sve to skupa veoma malo ili nimalo uticati na odnose dve zemlje, te da će mnogo uticajnija biti činjenica da je Hrvatska u Evropskoj uniji, a Srbija nije.
"Sve drugo su, prema mom mišljenju, pitanja više ili manje nacionalističke ili dobrosusedska frazeologije sa jedne ili druge strane, što uglavnom zavisi od izbornih ciklusa", zaključio je Puhovski.
Direktorka zagrebačkog Centra za suočavanje sa prošlošću Dokumenta Vesna Teršelić najpre smatra da obe strane treba da poštuju odluku MSP, kao i da bi na njoj trebalo da grade buduće odnose poverenja i normalizacije odnosa, što uključuje "priznavanje patnje svih žrtava rata i preduzimanje konkretnih koraka koji će doprineti traganju za nestalima, procesuiranju ratnih zločina i svemu što možemo da učinimo da bismo živeli kao dobri susedi".
Milorad Pupovac, lider Srpskog narodnog vijeća i narodni poslanik u hrvatskom Saboru smatra čak da nakon presude pitanje krivice za genocid više ne bi trebalo da ometa odnose dve države,
On je podsetio da je u proteklih 16 godina više puta govorio da su ove tužbe neosnovane, ali su dve države u međuvremenu "potrošile veliki novac i vreme, umesto da sude za zločine koji su počinjeni, što je i MSP potvrdio".
"Umesto da sude za etničko čišćenjei da grade političke odnose kako bi omogućili povratak izbeglica i obnovu poverenja, države su se usmerile na suđenja pred Međunarodnim sudom pravde na štetu vlastitih građana i na stabilnost vlastitih pravnih poredaka", rekao je Pupovac Tanjugu.
I dok hrvatska agencija Hina juče trvdi da je presuda iz Haga u Bosni i Hercegovini očekivana s posebnom pažnjom jer je, kako navodi, od toga zavisila i mogućnost revizije postupka kojega je ta BiH ranije izgubila kada je Srbiju, takođe, tužila za genocid, bosanski su mediji vest doneli na naslovnim stranama, ali sarajevski novinar Vlastimir Mijović kaže da građani nisu pokazali veće interesovanje za ovu temu.
Presuda je, prema njegovom mišljenju, pokazala da nema pobednika, već da su obe strane na gubitku, jer je sud utvrdio da su zločini počinjeni.
"Ni Hrvatska ni Srbija nisu dobile ono što su želele - da druga strana bude optužena za genocid i da bude izrečena neka kaznena mera", rekao je Mijović u izjavi Tanjugu i dodao da pošto je utvrđeno da je zločina bilo sada ostaje da se utvrdi ko ih je sve počinio i da individualno za to odgovara.
On, međutim, primećuje bi obe države, "da je bilo pameti", davno odustale od suđenja, ako ne ranije a onda svakako kada Bosna i Hercegovina nije dobila presudu protiv Srbije za genocid na tom istom sudu.
Upravo ta je presuda, kako kaže, možda i razlog što su građani BiH bili relativno nezainteresovani za ishod suđenja u Hagu, jer su "ljudi davno videli kako se te stvari presuđuju".
Profesor Muhamed Filipović je rekao za Tanjug da nije puno očekivao od presude, te dodao da bi "farsa sa međunarodnim suđenjem za naše stvari konačno trebalo da prestane" i da je "apsurdno da nam oni koji su proizveli rat, sude za ono što se u njemu dogodilo".
Adnan Hasanbegović iz sarajevskog Centra za nenasilnu akciju za Tanjug kaže da su "obe presude manje-više dobre da su se desile ovakve kakve jesu", ali ocenjuje da dok god nedostaje temeljna osuda zločina, a pre svega priznavanje drugih žrtava, "mi zapravo ostajemo u atmosferi neprijateljstva, koje je nažalost još uvek prisutno".
|
