Države neće blokirati jedna drugu na putu u EU, više napora u reforme

 izvor : agencije  foto : vn                                                                             27.08.2015.

Zemlje zapadnog Balkana su se danas u Beču obavezale da neće jedna drugu blokirati na evropskom putu, kao i da će uložiti veće napore za napredak u unutrašnjim reformama.

Deklaracijom Samita o zapadnom Balkanu u Beču zemlje učesnice su se obavezale da nesuglasice međusobne nesuglasice neće zloupotrebiti jedna protiv druge u procesu evropskih integracija, kao i privhataju podršku Evropske komisije u rešavanju bilateralnih sporova.

Prihvatajući sve što su zemlje regiona do sada učinile u popravljanju unutrašnje situacije, zaključeno je da je potrebno više napora kako bi se ubrzali domaći reformski procesi prevashodno kada je reč o vladavini prava, upravljanje privredom, i reforme javne administracije, kao i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Učesnici su se dogovorili da nastave sastanke u ovom formatu, kako bi se implementirala agenda dogovorena u Berlinu prošle godine i ona koja je proširena u Beču, a što bi ubrzalo i razne projekte koji su se pojavili između dva Samita.

Sve zemlje zapadnog Balkana čvrsto veruju da njihova budućnost leži u EU, a da napredak svake zemlje zavisi od individualnih napora da ispuni Kopenhagenške kriterijume i uslove iz procesa stabilizacije i pridruživanja.

Deklaracijom je konstatovano da, iako je bilo napretka u ostvarivanju strukture regionalne saradnje proteklih godina, potrebno je više napora kako bi se rešile bilateralne nesuglasice.

Ssta više, potrebni su konkretni koraci političkih lidera zapadnog Balkana ka trajnom pomirenju u regionu, što je ključno za stabilnost i podršku stvaranja jugoistočne Evrope sposobne da prevaziđe nasleđe prošlosti.

Srpski i kosovski premijer potvrdili su, kako se navodi u zaključku Samita, svoju odlučnost da intenziviraju proces normalizacije.

Takođe potrebno je da se povećaju napori u iznalaženju kompromisa između Makedonije i Grčke kada je reč o nazivu nekadašnje jugoslovenske republike.

Zemlje zapadnog Balkana su se saglasile da je radikalizam, terorizam i nasilni ekstremizam prevashodno stranih boraca koji se bore u Siriji i Iraku zahteva jačanje saradnje i veću razmenu informacija.

Kada je reč o ilegalnoj migraciji oni su podvukli značaj pripreme konferencija na visokom nivou koja će se baviti izazovima zapadno-balkanske rute.

Poboljšanje uslova za život u regionu, posebno obezbeđivanje realne perspektive za budućnost mladih i povećanje njihovog poverenja u institucije je ključni cilj reformskog procesa, navodi se u zaključcima Samita.

MERKEL: SRBIJA ZNATNO BLIŽA OTVARANjU POGLAVLjA

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je danas da je Srbija, nakon dogovora u dijalogu sa Prištinom, značajno bliža otvaranju prvih poglavlja. Ona je, na konferenciji za štampu po završetku Samita o zapadnom Balkanu u Beču, rekla da ne može govoriti o tačnom datumu otvaranja poglavlja.

"Međutim ono što je postignuto u dijalogu predstavlja ispunjenje uslova koje smo tražili. Možete računati da smo fer i da nećemo kada se ispune uslovi postavljati nove", poručila je Merkel.

Ona je kazala da će rezultati dijaloga biti sada analizirani, dodajući da "se mastilo na sporazumima još nije osušilo".

Merkelova je objasnio da je letos boravila na Kosovu i da nije bila sigurna da će do danas Beograd i Priština biti tu gde jesu.

Konferencije, kao što je Samit, su, kako je konstatovala dobre, jer se često rešavaju stvari neposredno pred njihovo održavanje.

"Analiziraćemo dogovor, ali uz svakom slučaju je Srbija značajno bliža otvaranju poglavlja nego još pre dva meseca", poručila je Merkel.

Ona je, na samom početku konferencije, već jednom posebno istakla značaj postignutih sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine.

Samit o zapadnom Balkanu, koji okuplja lidere regiona i Evropske unije, sa ciljem da se podstakne evropski put regiona i nađe rešenje za migrantsku krizu počeo je danas nastupom pijaniste Rudolfa Buhbindera u pratnji dva člana Bečke filharmonije.

Samit je nastavak berlinskog procesa koji je prošle godine inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel i koji ima za cilj podsticanje saradnje na Balkanu, doprinoseći time daljem razvoju, a sve u svrhu podsticanja procesa evropskog približavanja.

Otvarajući skup austrijski kancelar Verner Fajman istakao je da Austrija sa zemljama zapadnog Balkana ima veoma bliske ekonomske i društvene veze koje su, kako je ocenio, veoma dobre i koje su vremenom napredovale.

On je podsetio da su mnoge kompanije iz te zemlje, čak i u periodu ekonomske krize, nastavile da posluju u regionu, i podvukao značaj investicija u oblastima energetike, infrastrukture i transporta u zemljama zapadnog Balkana.

"Ali mi ne stvaramo takav odnos samo kroz kompanije, već i kroz ljude, odnosno pojedince, i zato je program razmene mladih, koji omogućava da oni uče jedni od drugih, veoma važan i nerazdvojan od pitanja razvoja ekonomske situacije regiona", rekao je Fajman.

Kako je istakao, to omogućava uspostavljanje demokratskih vrednosti, poput slobode izražavanja, vladavine prava, ali i borbe protiv korupcije.

"To su sve stvari koje su važne za sigurnost i stabilnost regiona i zato je poverenje ključni činilac u ovoj bliskoj saradnji. Moramo da učinimo šta možemo kako bismo izgradili stabilne i pouzdane ekonomske uslove i društvene odnose", rekao je Fajman.

On je zahvalio svima koji su inicirali današnji samit i onima koji, kako je rekao, ovim teškim vremenima insistiraju na ideji da je region jedinstven.

"Istorija nas uči da ne bi trebalo dva puta u istom veku da napravimo sličnu grešku, odnosno da insistiramo na mržnji i onome što nas razdvaja", rekao je Fajman.

Tokom samita, dodao je on, biće reči i o migrantskoj krizi koja je svakog meseca sve teža.

"Zbog nasilja i konflikata u ovom trenutku je u izbeglištvu oko 60 miliona ljudi. Njima je potreban azil, ali mi takođe imamo obavezu i da sprečimo one koji na njihovoj nesreći zarađuju novac. Kriminalci i trgovci ljudima ne smeju da zarađuju, treba protiv njih odlučno da ustanemo", poručio je Fajman.

Prema njegovim rečima, nijedna država sama ne može da reši taj težak zadatak, već to mogu da urade samo ujedinjene.

Samit je počeo konferencijom za novinare šefova diplomatija i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, koji je izvestio o ciljevima Samita.

Zatim je održan sastanak u vezi sa izgradnjom autoputa Niš-Priština-Drač (Durs), kao i radni doručak ministara privrede regiona i EU.

OD EU 600 MILIONA EVRA ZA RAZNE PROJEKTE

Evropska unija će države zapadnog Balkana podržati sa 600 miliona evra za energetske, saobraćajne i železničke projekte, izjavio je austrijski vicekancelar i ministar privrede Rajnhold Miterlener, koji je rekao da je time pokazano da Unija ne daje samo izjave, već i pare za konretne projekte.

Dogovoreni paket podrške predviđen je za 10 različitih perioda koji će biti pokrenuti u narednom periodu, a među kojima je autoput Niš-Priština-Drač, kao i modernizacija železničke pruge između Beograda i Sarajeva.

Miterlener je preneo novinarima da je potvrđeno 24 projekata, koji će biti realizovani narednih godina u vrednosti od oko 7,7 milijardi evra.

Prema njegovim rečima, time treba da bude postignut rast bruto BDP-a od jedan posto godišnje u zemljama zapadnog Balkana.

Cilj je i da se u narednih 15 godina otvori 200.000 novih radnih mesta.

Miterlener je najavio da će biti izrađena mapa puta za uvođenje dualnog sistema obrazovanja u zemljama Zapadno Balkana po uzoru na Austriju, te dodao da je obrazovanje ključ za smanjenje talasa izbeglica.