Do 2020. milijarda evra za saobraćajne mreže na Z. Balkanu/Han: Činjenice govore - što pre otvoriti prva poglavlja sa Srbijom

 izvor : agencije  foto : tanjug                                                                                   27.08.2015.

Do 2020. milijarda evra za saobraćajne mreže na Z. Balkanu

Evropska komisija je spremna da obezbedi iznos od jedne milijarde evra do 2020. godine za finansiranje regionalne saobraćajne mreže sa koridorima u zemljama zapadnog Balkana, poručili su šefovi nemačke i austrijske diplomatije, Frank-Valter Štajnmajer i Sebastijan Kurc.

BEOGRAD - Evropska komisija je spremna da obezbedi iznos od jedne milijarde evra do 2020. godine za finansiranje regionalne saobraćajne mreže sa koridorima u zemljama zapadnog Balkana, poručili su šefovi nemačke i austrijske diplomatije, Frank-Valter Štajnmajer i Sebastijan Kurc.

Oni su, u zajedničkom autorskom tekstu za list "Danas", istakli da će to omogućiti zemljama zapadnog Balkana da budu bolje povezane, kako međusobno, tako i sa Evropskom unijom.

Dvojica diplomata u autorskom tekstu povodom Samita o zapadnom Balkanu koji se održava u Beču, ocenjuju da je, uprkos suštinskom napretku, stabilnost u ovom regionu još uvek na krhkim nogama i umnogome zavisi od Evropske unije.

"Perspektiva pristupanja Evropskoj uniji je zasad jedini i najznačajniji podstrek za implementaciju strogih, ali preko potrebnih reformi, kao i za nastavljanje napora usmerenih ka pomirenju u regionu", dodaju Štajnmajer i Kurc.

Oni podsećaju da je Evropska unija uspela da dovede Srbiju i Kosovo za pregovarački sto, čime je, kako ocenjuju, postignut značajan napredak na putu ka suštinskoj normalizaciji njihovih odnosa.

"Imajući u vidu da još mnogo toga treba da bude rešeno, želimo da ohrabrimo rukovodstva Srbije i Kosova da ne posustanu u svojim naporima", kažu dvojica visokih diplomata.

Oni dodaju da će na Konferenciji o zapadnom Balkanu koja se održava u Beču posebno biti istaknuta činjenica da je put preko zapadnog Balkana postao prioritetna ruta sve većeg broja izbeglica koje traže utočište u Evropi.

"Raspravljaćemo u Beču kako Evropska unija kao i države članice Evropske unije pojedinačno mogu da pruže podršku zemljama zapadnog Balkana u njihovim nastojanjima da poboljšaju upravljanje granicama kao i sistem azila", napominju Štajnmajer i Kurc.

"Dana 27. avgusta ćemo obnoviti svoju čvrstu privrženost evropskoj perspektivi svih zemalja Zapadnog Balkana i istaknuti svoju suštinsku podršku ovom regionu", kažu šefovi diplomatija Nemačke i Austrije, govoreći o samitu u Beču.

Prema njihovim rečima, vrata EU moraju da ostanu otvorena za region zapadnog Balkana kako bi se osiguralo da Evropska unija ostane najuspešniji projekat očuvanja mira u celom svetu.

"Bez zapadnog Balkana Evropska unija nije kompletna. Uvereni smo da će Bečki samit kao i nastavak Berlinskog procesa doprineti postizanju neizmenjenog cilja svih zemalja zapadnog Balkana. Austrija i Nemačka će punom snagom podržavati sve napore usmerene ka tome", zaključuju dvojica šefova diplomatija u autorskom tekstu za beogradski dnevnik.

Han: Činjenice govore - što pre otvoriti prva poglavlja sa Srbijom

Evropski komesar za susedsku politiku Johanes Han ocenio je danas u Beču da bi, nakon dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, trebalo što pre otvoriti prva poglavlja sa Srbijom.

BEČ - Evropski komesar za susedsku politiku Johanes Han ocenio je danas u Beču da bi, nakon dogovora u dijalogu Beograda i Prištine, trebalo što pre otvoriti prva poglavlja sa Srbijom.

"Činjenice govore u prilog tome da bi trebalo uskoro započeti pregovore o prvim poglavljima", poručio je on na konferenciji za štampu pred početak Samita o zapadnom Balkanu.

Han je izrazio zadovoljstvo što je visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini uspela da dijalog Beograda i Prištine "dovede do privremenog brzog kraja".

To se desilo brže nego što se očekivalo, konstatovao je Han primetivši da je to ishod nove klime na Balkanu, koja omogućava brže "preskakanje sopstvene senke" i postizanje rezultata.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić, takođe, je pozvao EU da što pre otvori poglavlja sa Srbijom.

On je istakao da je postignut značajan napredak u implementaciji Briselskog sporazuma i da sada treba otvoriti poglavlja.

"Nema potrebe da čekamo neke januare ili druge termine iduće godine. Otvorite poglavlja umesto da podižete ograde i ostavljate nas vani", poručio je Dačić.

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc ocenio je da je mirovni projekat EU nedovršen bez zemalja zapadnog Balkana, dodajući da smatra da sve države zapadnog Balkana treba da imaju evropsku perspektivu, a zemlje EU će im biti partneri u sprovođenju potrebnih reformi.

Samit u Beču je od ogromnog značaja, jer predstavlja šansu da se fokus EU skrene na zapadni Balkan.

"Skup treba da bude i mesto za razgovor, kao i dogovor o definisanim projektima i merama", objasnio je Kurc i naveo da su dogovoreni brojni infrastrukturni projekti koji su važni za region.

Takođe je ukazao da su važne i druge teme kao što je povezivanje mladih kroz program razmene.

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer objasnio je da je Nemačka inicirala Berlinski proces, čiji je bečki Samit nastavak, sa ciljem da podstakne i ubrza proces prbližavanja zapadnog Balkana EU, ali i rešavanja konflikata.

On je izrazio nadu da će veliki projekti, o kojima se razgovara, biti sprovedeni, a kao veoma bitan deo proces naveo je povezivanje mladih, izrazivši nadu da će ovaj dogovor uskoro ući u fazu primene.

"Međutim moramo da se oprostimo o razmišljanjima da će EU ili pojedine zemlje članice rešavati probleme regiona. EU može da nudi pomoć, upozorava i ukazuje, ali na kraju odluku moraju donositi zemlje regiona", naveo je Štajnmajer ukazujući na pozitivni razvoj na zapadnom Balkanu.

Komesar Han je objasnio da će na Samitu biti analizirano šta je učinjeno u proteklih 12 meseci, od početka Berlinskog procesa, olcenivši da se dosta toga pozitivno promenilo i da je uspešno pokrenuto više inicijativa.

Tako je, kako je rekao, postignut dogovor o projektima u oblasti saobraćaja koji će biti primenjeni u narednih 12 meseci, za koje će EU dati 200 miliona evra.

Ukupno EU predvidela je miliajardu evra za naredni period za projekte na zapadnom Balkanu, novac koji će narednih godina doneti konkretne rezultate građanima.