|
Svaki peti pripadnik naše dijaspore donirao je u Srbiju u poslednjih godinu dana, a najveći broj donacija upućen je bolesnim osobama kojima je bila potrebna hitna medicinska pomoć, pokazalo je istraživanje fondacije „Ana i Vlade Divac”, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 5.281 ispitanika iz 83 države sveta, u periodu od 11. septembra do 9. oktobra. Istraživanje realizovano u sklopu projekta za unapređenje okvira za davanje, koji finansira USAID, a realizuje Koalicija za dobročinstvo, pokazalo je da pažnju dijaspore pre svega skreću lične nesreće, odnosno konkretne osobe kojima je potrebna pomoć. Najveći broj donacija upućen je za rešavanje zdravstvenih problema, i to uglavnom lično osobama kojima je pomoć potrebna, a najčešći način doniranja bio je uplata na bankovni račun.
– U skici za profil tipičnog donatora nalazi se starija i visokoobrazovana osoba sa visokim primanjima, a više od 70 odsto donatora živi u zemljama Zapadne Evrope. Kada smo ih pitali na koji su se način informisali kome je potrebna pomoć u Srbiji, odgovorili su nam da su uglavnom saznali preko interneta, novinskih sajtova i portala – istakao je Marko Lazović, jedan od autora studije.
Ova studija pokazala je da nepogode i vanredne situacije predstavljaju najveći motiv da doniranje, što se pokazalo i na primeru poplava u regionu 2014. godine. Slede socijalno ugrožene osobe i želja da se pomogne unapređenju ekonomije, obrazovanja, zdravstva i sporta u Srbiji. Najmanji broj pripadnika dijaspore motivisan je da donira zarad opšte dobrobiti stanovnika Srbije.
– Crveni krst Srbije je ustanova koja uživa najveće poverenje pripadnika naše dijaspore. Svaki treći ispitanik smatra da ova institucija radi u interesu srpskog društva, dok samo 16 odsto njih smatra da to čine državne institucije. Izgledalo nam je paradoksalno da najveći broj ispitanika smatra da su centri za socijalni rad ustanove koje imaju najpreciznije podatke kojim je osobama pomoć najpotrebnija, ali da veoma retko preko njih daju donacije. Kada smo ih pitali zbog čega je to tako, rekli su nam da imaju veoma loša iskustva sa službenicima ovih centara koji su ih „prebacivali”h sa jedne na drugu stručnu službu, nisu znali u čijoj se nadležnosti nalaze slučajevi, niti su imali odgovor na pitanje kome da upute donaciju. Donatori iz dijaspore uglavnom vide državne ustanove kao neprofesionalne, neefikasne i netransparentne. Zbog toga novac doniraju lično, kroz fondacije ili putem humanitarnih akcija. Najveći broj ispitanika donirao je novac fondacijama Sergeja Trifunovića „Podrži život”h, „Trag”h i „Ana i Vlade Divac”h i kroz akcije Sigurne ženske kuće i Autonomnog ženskog centra, istakao je koautor ovog istraživanja Bojan Gligorijević.
Kako je objasnio Gligorijević, preveliki broj administrativnih koraka koje donator mora da napravi u procesu uplaćivanja materijalne pomoći i netransparentnost ustanova je nešto što dijasporu najviše demotiviše u pružanju pomoći. Osobe koje imaju visoka primanja naporno rade, poštuju svoje i tuđe vreme i ako procene da se mnogo prepreka isprečilo njihovoj dobroj volji da pomognu, odustaće od donacije.
Srbi prednjače po broju boravišnih dozvola na Malti
Odbor parlamenta EU traži kraću suspenziju Šengenskog režima
Iran uveo vize za državljane Srbije
Kulminiralo nezadovoljstvo Srba u Sloveniji
Špigel: Navala na nemačke konzulate na Zapadnom Balkanu
Otvoren konzulat Srbije u Antaliji
Česi traže radnike u Srbiji, posao za 2.000 ljudi godišnje, ista plata i isti uslovi kao za češke radnike
Srbi u Albaniji – najugroženija manjina u Evropi
U Rusiji sve manje srpskih radnika
Srbija otvara 10 novih ambasada?
Siguran i lak transfer novca iz inostranstva
NBS: Dijaspora poslala u Srbiju 1,33 milijardi evra za pet meseci
Kriza srpskih medija u Makedoniji
Diplomate i lopovi
|
