|
Ćirković: Nema nam spasa bez države!
izvor: dsl 31.01.2015.
Rukomet u Srbiji je na ivici opstanka. Jednom nogom iznad ambisa. Klati se. Nemaština vuče poput tega. I ne postoji sistemsko rešenje da se prevaziđe problem. Sve funkcioniše na osnovu ličnih poznanstava. To nije ozbiljna priča. Zato je ovako alarmantno.
Gde je Srbija u odnosu na svetski rukomet? Šta treba da popravljamo? Gde su najveća žarišta? Sve to smo želeli da čujemo od trenera Vojvodine, šampiona države, Đorđa Ćirkovića. Međutim, usmerio je priču na sasvim drugu stranu. I potpuno je u pravu.
- Mora da se krene od šireg kontesta. Treba da pričamo o uspesima, a nemamo rešen način finansiranja vrhunskog sporta. Bez toga ne možemoa da idemo dalje. Gde ćemo da stvaramo te reprezentativce? Ranije su stvarani u klubovima, a sada? Ništa nije slučajno - počinje priču Ćirković.
Urušava se piramida... Reprezentacija je nekada bila vrh, do kojeg se dolazilo iz zdrave baze. Sada je ta baza popucala, puna pukotina. I vrh je počeo da se trese.
- Ključna stvar su klubovi. U Srbijije preko 10.000 rukometnih klubova. Izuzev fudbala, svi su u neprofitabilnom sektoru. Ukoliko se to sistemski reši, vidim potencijal od 200.000 radnih mesta. Sport je privredna grana koja ima najvišu stopu rasta u Evropi. Predviđa se da će u sledećih 10 godina u sportu i turizmu da ima najviše zaposlenih. Mi to ne prepoznajemo. Uopšte se ne radi na ozdravljenju klubova. Stalno se piše o nekim finansijskim malverzacijama. Kad bi se samo jedna ta svota novca „ubrizgala” u sport, bilo bi dovoljna da za postavljanje sistemskog rešenja. Svestan sam da ne možemo da pričamo dugoročno, ali možemo bar srednjoročno, na četiri-pet godina.
Ubeđen je Ćirković da bi to donelo ogromno poboljšanje.
- To bi značilo da klub može da potpisuje igrače na 4-5 godina, to znači automatsko zaustavljanje odlazaka u inostranstvo, jačanje timova, jačanje klubova, sami tim lige, a na kraju - reprezentacije. Mi, nasuprot ovome, stalno pričamo da treba da vratimo 3-2-1 odbranu. Kao da je to rešenje problema. Nije. Rešenje problema je prestanaka propadanja klubova.
Ide ovaj mladi stručnjak i korak dalje. Još konkretnije.
- U muškoj Super ligi je 14 klubova. Pričam o nekih 150.000 evra godišnje, što je dva miliona evra ukupno, na godišnjem nivou. To bi bio garant kontinuiteta. Srpski sport je duboko centralizivan. Imamo najobimniji Zakon o sportu, sve je prepušteno lokalnoj samoupravu, ali oni imaju diskretno pravo, mogu, ali i ne moraju da finansiraju klubove. To mora da bude obavezujuće. I da jedan deo mora da se odvoji za mlađe selekcije.
Vojvodina je dve godine uzastopno najbolji tim u državi. Smeši joj se i treća titula. Jednostavno je, najstabilniji su tim, sa rešenim finansijama. Pitanje je, međutim, da li će Super liga da postoji za nekoliko godina. Možda se to nekome čini previše pesimistički, ali je jasno da su kod nas profesionalni klubovi do guše u amaterizmu.
- Mi kao najstabilniji tim, ove godine smo promenili 10-ak igrača. Moje kolege imaju 10 puta veće probleme. Posebna je priča što Trenerska organizacija treba da napravi kojim putem treba da se krene. Na više mesta u država da se radi na isti ili sličan način. Ali to je drugi korak. Ukoliko se ne postavi sistemsko rešenje, na nivou države, rukomet dolazi na ivicu opstanka.
Za kraj:
- Jurimo Evropu. Znaćemo da smo u Evropi kad budemo među najboljima u rukometu. Rukomet u Skandinaviji, Francuskoj, Nemačkoj, onim najrazvijenimi zemljama, predstavlja sport broj dva. I mi ćemo da budemo razvijeni kad se dogodi isto.
JEDAN MESEC VARDARA JE NAŠ GODIŠNjI BUDžET
- Samo obeštećenje za Šterbika je naš trogodišnji, četvorogodiši budžet. Jedna plata igrača igrača Vardara je kao naš godišnji budžet. Stvarno je rukomet u Srbiji na granici opstanka. Radi se kao u Evropi, a primanja nisu ni približno ista. Ovi igrači koji su kod nas su na ivici da promaše život.
SVE JE MANjE RAZLIKA U KVALITETU
- Smanjuje se razlika između neevropskih i evropskih ekipa. Prvi put da jedna neevropska ekipa, uđe u polufinale. Bez obzira na priču o domaćinstvu i uloženom novcu Katarana. Tu su i Argentina, Brazil, Tunis, Egipat. Bez obzira na to što nisu u završnici, mogu da naprave problem. Recimo, Argentina gubi tri meča na jedan posed. Hrvati su jedva pobedili Brazil u osmini finala. Dobro je to za rukomet.
|
