Pokušaj poljoprivrednika iz Vojvodine da traktorima u četvrtak dođu u Beograd i tako izraze nezadovoljstvo promenom modela subvencionisanja ratarske proizvodnje, završio se neuspešno.
- Izneo sam argumente u prilog novog modela subvencionisanja biljne proizvodnje - rekao je ministar Petrović posle sastanka sa delegacijom poljoprivrednika. - Ove godine će za subvencije u ratarstvu biti izdvojene 22 milijarde dinara, što je za 3,5 milijardi dinara više nego lane, a zahvaljujući novom modelu znatno veći broj gazdinstava u Srbiji moći će da koristi državne subvencije.
Delegacija ratara iz Vojvodine, međutim, nije zadovoljna i ističe da će već u petak osmisliti kako će nastaviti seriju protesta.
Nazadovoljni ovim uredbama Vlade, poljoprivrednici iz Vojvodine i centralne Srbije u četvrtak su traktorima krenuli ka Beogradu. Međutim, do sedišta Vlade Srbije nisu stigli. Policija ih je zaustavila kod Novog Sada, Inđije, Kule, Titela i pred Pančevom.
- Naš prvi zahtev je da se nastavi regresiranje repromaterijala u proizvodnji sa 14.000 dinara po hektaru - kaže Miroslav Ivković, jedan od organizatora protesta, inače lider Asocijacije poljoprirednika Vojvodine.
- Drugi zahtev je da počne primena Strategije ruralnog razvoja, jer je to uslov da poljoprivrednici mogu da koriste sredstva fondova EU.
Međutim, Vojislav Malešev, jedan od lidera „Kluba 100 P plus“, smatra da su pitanja o načinu subvencionisanja morala da budu rešena znatno ranije, pre nego što je usvojen ovogodišnji budžet.
- Obrađujem dosta zemlje koju sam uzeo u zakup od privatnika, pa sam ostajao bez subvencije koja je pripadala vlasniku zemljišta - kaže Stanko Stojanović iz Crvenke. - Sa promenama modela moći ću i ja da je dobijem, tim pre što me je muka zbog rada bez subvencionisanja naterala da primenjujem sve agrotehničke mere i dobijem dobar prinos.
Mirko Vasiljević, poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela, kaže da davanja po kilogramu ostavljaju mnogo manje prostora za manipulacije koje su se dešavale kada se davalo 14.000 dinara po hektaru.
- U Mačvi i Pocerini sa fiktivnih poseda od 100 hektara, ne ubere se nijedan klas pšenice i nijedan klip kukuruza - kaže Mihailo Gajić, iz Majura kod Šapca. - Ali su se zato ubirale subvencije od 14.000 dinara po hektaru. Jasno je da je Ministarstvo rešilo da ovome stane na put. Međutim, moralo je više da misli o potrebama nas, malih poljoprivrednika, koji sejemo za potrebe ishrane stoke. Uredba nije ni dobra ni loša, a ja lično smatram da bi trebalo malo bolje odmeriti.
Povrtari u leskovačkom kraju novu meru države smatraju logičnom, ali ipak preuranjenom. Kažu da će na ovaj način biti sprečene zloupotrebe ranijeg načina subvencionisanja, jer su mnogi uzimali zemljište u zakup i naplaćivali subvencije, a zemlju nisu obrađivali. Jovica Stojković, jedan od najvećih povrtara, strahuje da povrtari neće moći da dokumentuju svu proizvodnju, jer se još velike količine robe prodaju na kvantaškim pijacama u gotovom, bez neophodne dokumentacije.
STRUČNJACI: MNOGOBROJNE PREDNOSTI
ZORICA VASILJEVIĆ(Poljoprivredni fakultet)
- DrŽava je želela da u prvi plan stavi mere za postizanje veće i stabilnije poljoprivredne proizvodnje, sa ciljem da se obezbedi prehrambena sigurnost. Namera je i da se obezbede stabilne cene u agraru.
DRAGO CVIJANOVIĆ(Institut za ekonomiju)
- Do sada se sredstva dobijali pravi poljoprivredni proizvođači, ali i mnogi koji to nisu. I Evropska unija je menjala svoju agrarnu politiku, pa kada je imala niske prinose, takođe imala premije po ostvarenoj proizvodnji.
VOJISLAV STANKOVIĆ(Privredna komora Srbije)
- Ovim merama broj gazdinstava koja dobija subvencije trebalo da se poveća sa 80.000 na oko 300.000 domaćinstava. Takođe, povećaće se obradive površine pod ovim merama barem na dva miliona hektara.
MILADIN ŠEVARLIĆ(Poljoprivredni fakultet)
- Očekujem da će ove godine bar 60 do 70 odsto gazdinstava iskoristiti subvencije. Deo prometa poljoprivrednih proizvoda iz „sive“ preseliće se u legalne tokove. Trebalo bi odrediti referentne prinose za pojedine klase zemljišta.
KOMPANIJE POZDRAVLJAJU PROMENU
U „Sunoku“ kažu da se novouvedenom merom povećava profitabilnost poljoprivrednih proizvođača i stvara dobra osnova za dugoročnu stabilizaciju proizvodnje šećerne repe, a samim tim i šećera. Slično misle i u „Vitalu“. Prema rečima Slađane Ratković, direktora uljare iz Vrbasa, ovo će sprečiti da deo domaćeg roda zbog većih stimulacija bude plasiran u susedne zemlje. Rajko Čavorović, direktor kompanije „Viktorija oil“, smatra da će ove mere podsticati ukupnu proizvodnju, što će svakako rezultirati većim količinama sirovina, a samim tim i finalnih proizvoda.
