U iščekivanju odluke Evropskog saveta u junu o datumu za početak pregovora Srbije sa Evropskom unijom zvaničnici u Beogradu se pribojavaju da bi ti pregovori umesto u oktobru mogli da počnu u januaru što bi bila manje dobra vest za njih. U međuvremenu, poruke Beogradu najčešće glase da će sa početkom implementacije dogovora sa Prištinom sve ići glatko.
Zvaničnici u Beogradu očekuju da će 28. juna Srbiji biti dodeljen datum za početak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, ali nisu čvrsto ubeđeni da bi taj datum mogao da bude zakazan za oktobar. Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao je da se pribojava da bi početak pregovora mogao da bude određen i za januar što ne bi bila za Beograd tako dobra vest, ali misli, ni tako loša.
Prema našim saznanjima iz diplomatskih izvora Nemačka i Velika Britanija žele da vide kako će sporazumi Beograda i Prištine biti primenjeni i onda, da se do oktobra, odredi datum.
Nemački Bundestag, kome je nemačka vlada uputila predlog da se Srbiji odobri datum, izjasniće se tek 27. juna. Nepoznanica je kako će se izjasniti grupa poslanika Hrišćansko – demokratske unije, stranke kancelarke Angele Merkel.
Doris Pak, poslanica vladajuće Hrišćansko-demokratske unije u Evropskom parlamentu, ipak kaže za Radio Slobodna Evropa da ne misli da ključnu ulogu u dodeljivanju datuma Srbiji ima Bundestag, već Savet ministara koji će odlučivati o predlogu Evropske komisije.
“Ono što su Vlade Srbije i Kosova postigle je dobro, signal je nade i predstavlja veliki korak. Sada je bitno implementirati ono što je dogovoreno i ja se nadam da obe strane već rade na tome, kako bi svi imali koristi od onoga što je stavljeno na papir – kada je reč o Srbiji to je dobijanje datuma za početak pregovora. Beograd i Kosovo su učinili veliki korak kada je reč o dijalogu i ukoliko ono što je dogovoreno bude zaista i implementirano, mislim da niko ne može biti protiv započinjanja pregovora. To je moje mišljenje kao člana Evropskog parlamenta”, kaže Pak.
Florijan Biber sa Univerziteta u Gracu i poznavalac balkanskih prilika kaže da je teško proceniti kako će na kraju odlučiti Nemačka i Velika Britanja. On navodi da je u tom smislu svaki korak Srbije u implementaciji dogovora sa Prištinom važan i da može doprineti pozitivnoj odluci u junu, ali da ima i faktora na koje Srbija ne može da utiče.
„Čini mi se da oni sad naravno pokušavaju da koriste
svaku mogućnost da se vrši pritisak na srpsku vladu da se krene sa implementacijom dogovora. Imamo odluku oko sporovođenja i izgleda da sve ide u dobrom pravcu, ali je interes zemalja EU da osiguraju što je više moguće pre tog datuma. Naravno, treba imati u vidu da u Nemačkoj postoji skepsa prema proširenju uopšte i da se približavaju parlamentarni izbori u septembru“, kaže Biber.
Veliki korak Srbije
Ovih dana je premijer Ivica Dačić poručio da moli EU da ispuni obaveze koje je preuzela.
„Jasno smo se dogovorili – sporazum, implementacija sporazuma, plan implementacije, odluka o datumu“, rekao je Dačić.
Domaći zvaničnici očekuju da odluka lidera EU o datumu bude jasna, nedvosmislena i bez dodatnih uslovljavanja. Iz Vlade, koja je mnogo uložila na postizanje sporazuma sa Prištinom, čuju se i upozorenja da bi novo odugovlačenje imalo negativne refleksije na Srbiju i otežalo sprovođenje sporazuma.
Doris Pak iz vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije kaže da i Srbija i Kosovo moraju da nastave dalje i počnu da implementiraju dogovoreno. U tom slučaju sve će ići glatko, ocenjuje ona.
“Neophodno je da budemo svesni da je Srbija učinila veliki korak i da joj na tome odamo priznanje. Nadam se da će to tako oceniti ne samo Evropski parlament već i vlade i parlamenti država članica, kao i političari, te da će pomoci Srbiji i Kosovu da učine korak dalje u ovom procesu”, navela je Pak.
Florijan Biber kaže da razume poruke srpskih vlasti da je Srbija zaslužila da dobije datum za početak pregovora sa EU. On ocenjuje da bi bilo korektno da se Srbiji dodeli datum jer su iz Evropske unije stizala takva obećanja ukoliko se postignu potrebni dogovori između Srbije i Kosova, kao i da bi tako nešto ohrabrilo Srbiju da nastavi tim putem.
„I ako počnu pregovori uvek postoji mogućnost njihovog zamrzavanja ako dođe do situacije da Srbija ne napreduje u implementaciji dogovora. Čini mi se da bi bilo mnogo logičnije da pregovori počnu što pre, a onda oni uvek mogu da se blokiraju u slučaju da Srbija nema volju da implementira taj dogovor. Ali do sada vidim jasnu volju Srbije da to uradi. Naravno, predstoje neki važni događaji, pogotovo pitanje izbora na severu Kosova. To je neki test zato što taj najvažniji deo dogovora može da se realizuje samo u slučaju da bude tamo izbora i da Srbi sa severa učestvuju na njima“, ocenjuje Biber.
U međuvremenu timovi Beograda i Prištine nastavili su u Briselu razgovore o planu primene sporazuma o normalizaciji odnosa dve strane.
