Smanjenje troškova u srpskom budžetu neće ići na teret najsiromašnijih građana , a detalji antikriznih mera koje su u petak uveče dogovorene na konsultacijama vladajuće koalicije biće usaglašeni tokom iduće nedelje. Kako je saopšteno u petak uveče nakon održanog sastanka, na konsultacijama su dogovorene brojne aktivnosti za oporavak srpske privrede, ali i mere za značajno smanjenje rashodne strane budžeta.
- Vlada Srbije odlučna je da sačuva stabilnost finansijskog sistema i da svoje aktivnosti usmeri na povećanje privredne aktivnosti i životnog standarda – ističe se u saopštenju. - Vlada i njeni ministri planiraju značajne mere uštede u javnom sektoru, pri čemu je uz te aktivnosti neophodno započeti i suštinsku reformu državne uprave i javnih preduzeća i okončati proces restrukturiranja bivših društvenih preduzeća.
Na sastanku u petak uveče bili su premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, ministar finansija Mlađan Dinkić i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
Od antikriznih mera koje se iščekuju od Vlade Srbije neće zavisiti samo smanjivanje minusa u državnoj kasi, što je osnovni cilj. Uspešnost sprovedenih mera uticaće na mnogo šta drugo: i koliki će biti kurs evra, koji diktira i cene u prodavnicama, ali i vrednost dugova i mogućnost rasta izvoza; I da li će Srbija moći da se zaduži pod povoljnijim uslovima, da li će nas investitori zaobilaziti ili verovati da se u Srbiji može pozitivno poslovati; Od mera će zavisiti i kolike će nam plate i penzije biti, ali prvenstveno - da li ćemo opstati.
Problem ekonomije Srbije mnogo je veći od pitanja fiskalnog deficita, a prema rečima Nikole Pavičića, počasnog predsednika "Tarketa" i člana Nacionalnog saveta za privredni oporavak, kratkoročne mere koje se predlažu samo uzaludno troše energiju i ne menjaju stanje u zemlji.
- Srbija ima problem sistema, koji se više ne može popravljati, već mora temeljno da se menja - kaže Pavičić za "Novosti". - Sve kratkoročne mere koje se predlažu, poput zamrzavanje plata u administraciji, idu na popravku sistema, ali to nije dovoljno.Pavičić smatra da postoje dva osnovna uzroka krize. To je cena zaduživanja i nerealni kurs dinara.
- Srbija mora da poveća proizvodnju, a sa visokim kamatama to niko u svetu nije uspeo - navodi on. - Država u kojoj su kamate visoke neće rasti. Neophodne su nam cene zajmova koje su na niovu zemalja Evropske unije. Drugi problem je, po njemu, precenjen dinar.
- Sa jakom nacionalnom valutom niko nije napravio izvoz - kaže naš sagovornik. - Jak dinar je glavni krivac za propadanje naših proizvodnih preduzeća i glavni krivac za 400.000 izgubljenih radnih mesta od 2009. godine do danas. Jak dinar označava samo interes uvoznog lobija koji uništava nacionalnu proizvodnju i izvoz. Prave mere ne mogu da se donesu za nedelju dana, ali ne mogu dugo ni da čekaju. Ohrabruje što konačno gledamo istini u oči, i tek ako sagledamo stvarnu situaciju, možemo i da donesemo pravo rešenje.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić uoči sastanka u petak uveče najavio je da će u u narednih mesec dana, posle usvajanja ekonomskih mera, uslediti rebalans budžeta i da deficit ove godine ne sme da bude veći od 4,6 odsto bruto društvenog proizvoda, kada je u pitanju republički deficit.
- Pojedinačne mere su besmislene, ukoliko nisu simultane. Bilo kakvo zamrzavanje plata i penzija, pojedinačno sprovedene bez drugih strukturnih reformi, bačeno je vreme uzalud - rekao je Dinkić. - Vlada Srbije, prvi put u ovih 12 godina, radi na kompleksnom programu mera koji će obuhvatiti i mere štednje u javnom sektoru, ali i mere aktiviranja investicija u privatnom sektoru kako bismo imali brži privredni rast.
NACRT ZA VLADU
Nacionalni savet za privredni oporavak spremio je nacrt strategije izlaska iz krize, koji ćemo predočiti na sastanku sa predstavnicima Vlade Srbije. To je materijal koji trenutnu ekonomsku krizu u Srbiji ostvetljava iz svih aspekata - najavio je Nikola Pavičić, član Saveta.
ZAMRZNUTI LOPOVLUK
- Treba zamrznuti lopovluk i kriminal, a ne penzije - kaže Milan Krkobabić, zamenik predsednika Partije ujedinjenih penzionera Srbije. - Zamrzavanje penzija trenutno nije politička ni ekonomska mera, već egzistencijalna, jer najveći broj penzionera jedva preživljava. U Srbiji penzije prima 1,7 milona ljudi, a još milion građana preživljava od tih penzija
