|
Albanci za promenu međe sa Crnom Gorom
izvor: evn, foto: vn 01.07.2015.
Kosovo od Crne Gore traži da joj se vrati 12.000 hektara metohijskog zemljišta koje mu je pripadalo po Ustavu SFRJ iz 1974. godine! Parlamentarci s druge strane Čakora usvojili su rezoluciju koju je predložila poslanica partije Ramuša Haradinaja iz Alijanse za budućnost Kosova Donika Kadaj Bujupi, a podržala 72 poslanika, dok je protiv bilo devet parlamentaraca, i to Srba. Tim dokumentom predviđeno je da se demarkaciona linija između Crne Gore i Kosova određuje na osnovu granica nekadašnje autonomne pokrajine.
Poslanici su odlučili da premijer Kosova Isa Mustafa učestvuje u radu komisije zadužene za demarkaciju granice i da obaveštava parlament o razvoju pregovora, ali i svim drugim razgovorima sa crnogorskim zvaničnicima. Rezolucijom je predviđeno i da meštani pogranične teritorije budu upoznati sa demarkacionom linijom koju komisija utvrdi i da daju potvrdu da se slažu sa njom. Kosovski poslanici tražili su da se na osnovu Ustava iz 1974. godine odredi i granica sa Srbijom.
Ovu priču "zamutila" je krajem februara poslanica Demokratskog saveza Kosova Besa Gadžeri navodeći da je Crna Gora ušla 40 kilometara na teritoriju Kosova i da su zbog toga građani Dečana i Peći sprečeni da koriste svoju imovinu na tom graničnom pojasu. Ona je od vlasti u Prištini zatražila da vrati tu teritoriju "matici".
- Vlada Crne Gore je postavila tablu na teritoriji Kosova i našim građanima ne dozvoljava da koriste svoju zemlju na granici sa Crnom Goru. Ušli su u našu teritoriju negde pet, sedam i tako sve do 40 kilometara - kazala je Gadžeri.
Tako se crnogorska diplomatija pored već postojećih nerešenih graničnih pitanja sa Hrvatskom (Prevlaka), Albanijom, suočava sa novim. Pre četiri godine Podgorica i Priština započele su konsultacije o potpisivanju sporazuma o demarkaciji 79 kilometara duge granice, ali taj posao nije završen. Razlog je bio što kosovska strana nije bila načisto kome pripadaju Kula i Čakor!? Radi se o prostoru koji je šumovit i bogat pašnjacima, ali i katunima.
Međutim, problem se pojavio nekoliko meseci nakon NATO bombardovanja SRJ 1999. kada su pripadnici Kfora srušili put na Čakoru, od Murine prema Peći, i na nekoliko mesta postavili piramide koja je za snage međunarodne zajednice bila granica razgraničenja Crne Gore i Kosova. Ali taj posao je izveden na štetu Crne Gore, jer su piramide postavljene na 850 metara unutar njene teritorije! Nervoza na međi je proključala 2009. godine kada su u okolini Rožaja na putu za Peć, kosmetski Albanci uništili i uklonili obeležja države Crne Gore. Oni su danima protestovali tvrdeći da oko hiljadu hektara zemljišta na području planine Žljeb, između Rožaja i Peći pripada Kosmetu.
- Crna Gora treba da ima među tamo gde je i bila - kaže Mehmed Bardhi, predsednik Demokratskog saveza. - Očigledno da spor nije rešen kod Kule gde je groblje, kao i na Čakoru gde su pašnjaci i katuni na kojima meštani izdižu stoku. Igor Lukšić i Hašim Tači, kao diplomate, moraju naći rešenje i vratiti granicu koja je važila u Ustavu SFRJ iz 1974. godine.
Zvaničnici u Podgorici više puta u poslednjih nekoliko godina isticali da pregovori o demarkaciji granice sa Kosovom idu u dobrom pravcu i da samo treba sačekati paraf na zajednički sporazum, ali do njega nikako da dođe.
MITROPOLIT
Prilikom posete Hašima Tačija Crnoj Gori reagovao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije:
- Nadam se da dolazi da našem premijeru Milu Đukanoviću vrati ono što je za vreme Zetske banovine pripadalo Crnoj Gori i da mu kaže: "Evo ti, čoveče, Metohija. Vraćam ono što sam oteo." Ako bi Tači vratio ono što je sve do 1945. bilo crnogorsko, time bi se vaspostavila prava Crna Gora.
NI CENTIMETAR
- Za Crnu Goru razgraničenje sa Kosovom je rešena stvar, ali za komšije nije, jer oni imaju problem usvajanja odluke Specijalnog suda u Prištini i sada očigledno žele da to krupno pitanje prebace na drugo polje i navodni problem sa Crnom Gorom - kaže za "Novosti" Blagoje Grahovac, general u penziji i analitičar geopolitičkih i društvenopolitičkih procesa u regionu. - Crna Gora ne treba da popusti ni za jedan centimetar. Ukoliko bi ušli u tu raspravu, ko zna gde bi nas to odvelo i kako završilo, što bi moglo da ugrozi naš put u NATO i EU. Ne bi me čudilo da je takva inicijativa pokrenuta iz Crne Gore, i to od onih struktura koje su bliske vrhu režima, a protivnici su evroatlantskih integracija.
|
