|
SB UN: Osnovati specijalni sud za zločine OVK
izvor: agencije, foto: tanjug 26.05.2015.
NJUJORK - U Njujorku je završena sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj je šef srpske diplomatije Ivica Dačić naglasio da Beograd očekuje da Priština što pre usvoji odluku o formiranju specijalnog suda i poručio da je formiranje Zajednice srpskih opština za Beograd ključno pitanje u okviru dijaloga sa kosovskim institucijama.
Na sednici je razmatran najnoviji izveštaj generalnog sekretara Ban Ki-muna.
Dačić je rekao da proces međusobnog pomirenja ne može biti potpun bez sudskog procesuiranja bivših pripadnika OVK, odgovornih za progon Srba, Roma i drugih nealbanaca, ali i njihovih političkih protivnika među kosovskim Albancima i izrazio očekivanje da će biti stvoreni neophodni uslovi za to.
"Poseban značaj pridajemo procesuiranju slučajeva na osnovu nalaza Specijalne istražne jedinice EU o nehumanom tretmanu ljudi i ilegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i očekujemo da se odluka o formiranju cpecijalnog suda što pre usvoji", rekao je on.
S druge strane, kosovski ministar spoljnih poslova Hašim Tači rekao je da će Priština uskoro pokrenuti tužbu protiv Srbije za genocid i zatražiti odštetu i prema njegovim rečima, za to je pripremljena odgovarajuća dokumentacija.
Tači je takođe rekao da Priština traži nezavisnu međunarodnu istragu o "incidentu" u Kumanovu, kada su u oružanom sukobu ubijeni osmorica makednonskih policajaca i 14 napadača.
"Kosovska vlada osuđuje nasilje i nećemo podržati nijednu akciju koja će destabilizovati Makedoniju. Snažno podržavamo Ohridski sporazum", rekao je Tači.
On je takođe naveo da su optužbe Dika Martija (istražitelja Saveta Evrope o trgovini organima tokom NATO bombardovanja 1999. godine) "besmislene", ali da će Priština podržati formiranje specijalnog suda koji će se baviti ovim optužbama, dodajući da će to biti peta istraga usmerena na optužbe protiv kosovskih Albanaca.
Šef UNMIK Farid Zarif izrazio je žaljenje što još nema rezultata kad je reč o uspostavljanju ZSO i ukazao da je potrebno čvrsto liderstvo i Beograda i Priština kako bi se postigli pomaci u tehničkom dijalogu i došlo do konkretnih rezultata.
Kada je reč o osnivanju specijalnog suda za zločine OVK, Zarif je naglasio da je na sastancima sa kosovskim političkim rukovodstvom izneo jasno očekivanje međunarodne zajednice i rođaka žrtava zločina da neće doći do odgađanja u koracima prištinskih vlasti u cilju formiranja ovog suda.
Incidenti usmereni protiv povratnika su posebno uznemirujući, rekao je Zarif, dodajući da je sa kosovskom vladom dogovoreno raspoređivanje dodatnih policijskih jedinica snaga u KLini, gde je registrovan veći broj napda na povratnike.
Zarif je naveo da su regionalni lideri uključujući kosovske zvaničnike osudili pogubni oružani napad izveden u Kumanovu ranije ovog meseca.
Takođe, dodao je da su UN zatražile sveobuhvatnu i nezavisnu istragu o tim događajima.
Za Srbiju ključna ostaju i pitanja povratka interno raseljenih lica, položaj Srpske pravoslavne crkve, kao i imovinska pitanja, rekao je Dačić.
"Zastoju u povratku interno raseljenih lica svakako doprinosi fizička nebezbednost koja se ogleda u kontinuiranim napadima na Srbe i njihovu imovinu, a koja je dodatno podstaknuta atmosferom nekažnjivosti za zločine izvršene nad Srbima", rekao je Dačić.
On je, takođe, ukazao da je potreban brz napredak u rasvetaljvanju sudbine nestalih lica radi daljeg pomirenja.
Govoreći o regionu, Dačić je rekao da Srbija svojim konstruktivnim pristupom nastoji da konkretno doprinese realizaciji cilja transformacije Zapadnog Balkana u zonu trajnog mira, stabilnosti i prosperiteta, ali da nedavni teroristički napadi u Zvorniku i Kumanovu jasno pokazuju evidentnu krhkost stabilnosti u regionu.
Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN pozvali su vlasti u Prištini da što pre formiraju Specijalni sud za zločine OVK, pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i istovremeno osudili nedavne napade u Makedoniji.
Ambasador Rusije Vitalij Čurkin ukazao je da je problem Kosova i dalje veoma prisutan što, kako je istakao, potvrđuju i događaji u Makedoniji, gde su se pojavili ljudi u uniformama sa oznakama OVK.
Prema njegovim rečima, napad na makedonske policajce su izveli pripadnici velike grupe radikalnih boraca na Kosovu koji su planirali dalje napade.
On je rekao da su zabrinjavajuće izjave o ujedinjenju Kosova i Albanije.
"Vidimo dijalog u Briselu kao instrument za stabilizaciju situacije", istakao je on.
Čurkin je, takođe, izrazio zabrinutost zbog načina na koji zapadne diplomate pozivaju Prištinu da formira specijalni sud pri čemu prete da će u suprotnom taj sud formirati Savet bezbednosti i da bi ruski uticaj porastao u tom slučaju.
Osumnjičeni ratni zločinci moraju da budu izvedeni pred lice pravde bez obzira na status Kosova, poručio je Čurkin.
Zamenik ambasadora SAD u UN Dejvid Presman pozdravio je korake koje Kosovo preduzima na putu ka EU, kao i kontinuirani napredak u dijalogu Beograda i Prištine, i pozvao dve strane da ulože dalje napore u rešavanje pitanja telekomunikcija i energetike.
"Kosovo mora da na primeren način odgovori na optužbe za ozbiljne zločine počinjene između 1998. i 2000. godine i što pre usvoji adekvatne pravne mere osnivanjem specijalnog suda", rekao je on.
On je izrazio zadovoljstvo zbog kontinuirane posvećenosti Beograda i Prištine borbi protiv terorizma i u tom kontekstu čestitao Srbiji na organizovanju uspešne konferencije na tu temu u aprilu i, naročito, na njenom inkluzivnom pristupu kad je reč o učešću Kosova.
"Tražimo da Srbija i druge zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova priznaju značaj članstva Kosova u Interpolu i ne blokiraju njegovu kandidaturu za članstvo", rekao je on.
On je, takođe, predložio novi format izveštavanja Saveta bezbednosti UN o Kosovu koji bi podrazumevao da se izveštaji podnose svakih šest meseci, a ne na tri meseca kao do sada.
Predstavnica Velike Britanije izrazila je razočarenje što kosovske vlasti još nisu formirale specijalni sud za zločine OVK i istakla da Priština mora da se pozabavi pitanjem nekažnjivosti i korupcije i da radi na izgradnji vladavine prava.
I Španija je pozvala vlasti u Prištini da odgovore na optužbe za ratne zločine OVK iz prošlosti i pozvala na brzo formiranje specijalnog suda, dok su ostali ambasadori istakli značaj formiranja specijalnog suda i nastavka dijaloga Beograda i Prištine i rešavanja preostalih pitanja.
|
