|
Za godinu - samo 18 donora organa!
izvor: evn foto: 22.01.2016
Samo 18 porodica dalo je prošle godine saglasnost da se presade organi njihovih bližnjih. To je u poslednje tri godine najmanji broj kadaveričnih donora (u stanju moždane smrti), pa je urađeno i najmanje transplantacija - ukupno 44.
Iako u pet transplantacionih centara tvrde da sa postojećim kadrom, kapacitetima i opremom, intervencijama na koje čeka oko 2.000 ljudi, mogu da spasu neuporedivo više života, nema dovoljno organa, a utisak je da je kampanja za zaveštanje - zamrla.
Za godinu dana donorske kartice potpisalo je 20.000 građana, pa sad imamo ukupno 120.000 potencijalnih donora. To pokazuje koliko smo zapravo još daleko od cilja - dva miliona potencijalnih donora, koji bi obezbedio optimalni program transplantacija.
Ako je za 13 godina, od kako je počelo potpisivanje donorskih kartica, prvo u Vojnomedicinskoj akademiji, organe zaveštalo manje od dva odsto punoletnog stanovništva, očigledno je da zdravstveni sistem ne može sam da iznese težak zadatak podizanja svesti o značaju transplantacija. Potrebna je, slažu se stručnjaci, šira društvena akcija.
U Španiji, recimo, koja sa Hrvatskom ima najuspešniji program transplantacija u Evropi, zaveštanje organa je masovno zaživelo tek kad je program podržala crkva, i kad je na svim hramovima ispisana poruka: "Ostavite svoje organe na zemlji, ne trebaju vam na nebu". Ni javne ličnosti, iako je nekolicina među prvima uzela donorske kartice, čini se, ne promovišu donorstvo u dovoljnoj meri.
- U svim zemljama je potreba za organima veća nego što organa ima, ali mi u Srbiji imamo veoma malo donora, svega 2,6 na milion stanovnika, dok razvijene zemlje imaju od 32 do 35 - kaže dr Nenad Milojičić, direktor Uprave za biomedicinu. - U planu je izmena zakona: da umesto tzv. informisane saglasnosti, kao sada, imamo pretpostavljenu saglasnost. To bi značilo da su potencijalni donori svi koji se izričito ne izjasne protiv. Ali bi opet, kao što je praksa i u svim drugim zemljama, konačnu odluku donosila porodica. Ako oni ne daju saglasnost, ne mogu se uzeti organi ni od onoga ko je za života bio za doniranje. Zato je za razvoj programa transplantacije ključno podizanje svesti stanovništva. Svi bismo morali da budemo svesni statistike koja pokazuje da je 20 puta veće šanse da nam zatreba organ, nego da postanemo kadaverični davalac.
Prošle godine u Srbiji su presađena 32 bubrega, sedam jetri, pet srca. Poslednja transplantacija srca u KCS, gde su pre dve godine počeli da rade ove složene zahvate, urađena je još u julu. Od tada nije bilo donora, a 50 ljudi je na listi za ovaj organ. Nekoliko najugroženijih je na intenzivnoj nezi.
- Svakoj državi, pa i nama, potrebno je bar 10 potencijalnih donora na milion stanovnika da bismo mogli da zadovoljimo sopstvene potrebe za organima - kaže dr Milojičić.
BOLNICE I CENTRI
Srbija ima 14 donorskih bolnica i pet transplantacionih centara: Klinički centar Srbije, KC Vojvodine, KC Niš, Vojnomedicinsku akademiju i Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Kad je bilo najviše kadaveričnih donora, 2013. godine imali smo 5,6 donora na milion stanovnika, da bi taj broj sledeće godine opao na 3,5, a onda na 2,6. To, zapravo znači, da su za oko 600 bubrežnih bolesnika koji su od ukupno 4.500 njih na dijalizi već na listama čekanja za tuđi organ, više od 60 onih koji čekaju jetru, i više od 1.000 kandidata za transplantaciju rožnjače, šanse da dobiju organ donora sve manje.
|
