|
Šta kulturni radnici očekuju u 2015.
izvor: tanjug 04.01.2015.
BEOGRAD - Kulturni poslenici 2015. različito dočekuju, od poptuno pesimističkih predviđanja da je kultura na izdisaju do opreznog, minimalnog optimizma i nade da će mladi ipak nešto pokrenuti.
Reditelj Kokan Mladenović ne želi da ga novogodišnji praznici obavezuju na optimizam i kaže da ne očekuje nikakva poboljšanja u kulturi.
"Mislim da je srpska kultura na izdisaju, da je vode bezidejni ljudi. Naše vlasti dirljivo ništa ne znaju o kulturi i značaju kulture i obrazovanja za sudbinu jednog naroda", rekao je Mladenović Tanjugu.
On smatra da bi u mnogo narednih vlada najznačajnija trebalo da budu ministarstava obrazovanja i prosvete, "ne bismo li se preporodili iz ovog gliba".
To se, znamo svi neće dogoditi, pa samim tim eto dok se svi ne pretvorimo u totalnu estradu to će ići putem potonuća, kako već ide, dodao je Mladenović.
Pisac Uroš Petrović, autor serijala o Marti Smart, prema čijoj je knjizi snimljen prvi 3D film u istoriji srpske kinematografije "Peti leptir", očekuje da u 2015. u kulturi počne da sviće.
Očekujem da sledeće godine stvari u kulturi budu bolje, naveo je Petrović ukazavši da se toliko malo pažnje poklanja kulturi da jednostavno ne može biti gore sve i da se neko potrudi.
Izvršni direktor Mikser House-a Ivan Lalić pozitivno gleda na to što su se zavšili neki ciklusi i što kultura u javnom sektoru trpi ozbiljne promene.
"Imali smo neke institucije, kao što je Oktobarski salon, koji su došli na jedno ozbiljno preispitivanje nekih problema tamo, imali smo neke teatre u kojima smo imali neke smene. Oseća se jedan umor, besparica i teskoba u tom sektoru", rekao je Lalić Tanjugu.
Sa druge strane postoje dinamični modeli, kao što je Mikser house, i ostali objekti u Savamali, poput KC Grada, nekoliko sjajnih galerija..., rekao je on i dodao da postoji model preduzetništva u kulturi koji se u Savamali primenjuje i daje ozbiljne rezultate i u tom sektoru on vidim ozbiljan prostor za rast.
Poznati dramski umetnik i direktor Udruženja glumaca Srbije Nikola Đuričko očekuje, mada sa skepsom, da se u 2015. godini konačno izmeni Zakon o autorskim i srodnim pravima, kako bi i glumci imali naknadu koja postoji za muzičare i pevače.
"Nadam se da će početi da se poštuje pravo - svačije, pa eto i moje i mojih kolega", rekao je on Tanjugu na pitanje šta očekuje u oblasti kulture u novoj godini.
"Moja očekivanja su vrlo skromna, zato što mislim da se ceo progres našeg društva kreće vrlo sporo za moj ukus, a i za moj život. Kako stvari teku, mi ćemo tek 2020. u Evropsku uniju", primetio je Đuričko.
On je izrazio nadu da će se u vezi sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima oglasiti nadležno Ministarstvo prosvete.
"Sa njima smo mi kao Udruženje glumaca, zajedno sa Udruženjem dramskih umetnika i Udruženjem filmskih umetnika pokušali da pokrenemo javnu raspravu. Dobili smo zvanična obećanja od državnog sekretara da će to biti u novembru, ali se to još nije desilo", rekao je on.
Član 117 Zakona o autorskim i srodnim pravima predviđa da interpretator ima pravo na naknadu ako je njegova interpretacija emitovana sa nosača zvuka. Glumci traže da se to odnosi i na one koji su svoje delo ostvarili putem slike.
"Naravno, nas je Ministarstvo kulture podržalo i zajedno sa nama učestvovalo u pokušaju da se taj zakon što bolje pripremi, da se ispune zahtevi i prema nama korisnicima prava i prema onima koji će tu uslugu u budućnosti morati da plaćaju", rekao je Đuričko.
Ipak, kako je prošlo više od tri meseca od pokretanja akcije, izrazio je bojazan da "taj zakon možda nikad neće ni doći na red".
"Svakim mesecom koji prođe, korisnici prava i njihovi rođaci, odnosno pravni naslednici gube novac. Mi smo ga puno izgubili od 90-ih. Već 20 godina ne dobijamo pravo koje glumci imaju svugde. Zato ja i navijam za Evropsku uniju, radi uvođenja propisa, pošto mi to sami, bojim se, nikad ne bi uradili", primetio je on.
Na pitanje da li očekuje neku posebnu ulogu u pozorištu ili na filmu u novoj godini, odgovorio je da se "uopšte više ne bavi takvom vrstom želja i procena".
"Mene zanima da sistem uredimo i onda će, ako naše društvo bude uređeno, i filmovi više da se snimaju i predtave će se raditi. Čini mi se da Ministarstvo kulture deluje za sada preventivno i da polako, ali sigurno razdvajamo šta su važne stvari za kulturu jednog društva, a šta nisu. To je deo opšteg sistema, gde je kultura povezana sa prosvetom, ona sa naukom, pa dalje sa socijalnim i zdravstvenim sistemom".
"Mi moramo kao društvo da nađemo lekovito delovanje i onda će se naći mesta i za moje uloge i za moj život i za mene u ovom društvu", zaključio je Đuričko.
Frontmen benda Van Gogh Zvonimir Đukić Đule delanje države i Ministarstva kulture i informisanja ocenjuje sa "sedi - jedan, svi na popravni".
Međutim on dodaje da "na svu sreću i ovo naše društvo kakvo god da je, kulturno i moralno posrnulo, ipak s vremena na vreme sa punim pravom rađa kulturnu gerilu".
Imamo te sjajne mlade entuzijaste koji su se setili da oforme Pokret za okupaciju bioskopa, ožive kultni beogradski bioskop "Zvezda" i na taj način upute javni apel za opšte stanje u kulturi uz pozdravnu poruku nadležnom ministarstvu "hvala što ne dolazite", rekao je on.
Dokle god imamo mlade ljude, moja zabrinutost je za nijansu manja, rekao je Đule Tanjugu a kada je reč o očekivanjima u novoj godini, izdvojio je šansu za normalan žzivot, zatim da obraćanje narodu od strane nadležnih bude bez demagogije, više humanosti i dobre volje.
"Mislim da je kultura na margini marginine margine i to se već smatra oblikom perverzije. Ne bi bilo dobro ni da je kultura samo elitistička stvar, ali ovo je još gore", kaže muzičar, tekstopisac i književnik Marko Šelić poznatiji kao Marčelo.
"Mi ne shvatamo da je kultura trag u vremenu koji ćemo ostaviti i dok se gubimo u nekakvim malim društvenim svađama propuštamo ono jedino što će biti naš jedini trag u budućnosti", dodao je on i pozvao institucije koje su nadležne da to i postanu jer se "ne može očekivati da prost puk naprasno postane kulturan".
"Tokom poslednjih nekoliko decenija jako je teško uvesti kulturu u državu u kojoj se vladavine zasnivaju na jahanju nekulturnih, na konstantnom izrabljivanju funkcionalne nepismenosti i nekulture", ocenjuje ovaj muzičar.
On smatra da je, onima koji najviše treba da brinu o tome, zapravo u interesu da svi budu nekulturni i nepismeni jer poruke koje se šalju kroz medije od strane zvaničnika su takve "kao da neko zamišlja da sa druge strane sedi magarac i naravno da se onda svaka borba za kulturu pretvara u gerilsku".
"U pitanju je gerilska borba pojedinaca, vitezova od idela kojima je stalo do kulture, ali to nikada ne postaje državni projekat jer se svačija vladavina u ovoj zemlji zasniva na nekulturi, nevaspitanju, neznanju i funkcionalnoj nepismenosti, a možda i na bukvalnoj", zaključio je Marčelo.
Prema pojedinim potezima državnog sekretara resornog ministarstva Dejana Ristića rekao bih da ponešto može da se promeni nabolje u kontekstu dotiranja kulture, rekao je Tanjugu pisac Igor Marojević.
"Pre svega mislim da bi neophodno bilo uvesti stipendije za nove projekte istaknutih stvaralaca, kakvi su u ozbiljnijim državama u regionu već odavno realnost. U prilog resornom ministarstvu treba istaći i volju da izbore povećanje procenta koji Vlada udeljuje oficijelnoj kulturi i samim tim nešto veće dostojanstvo za oblast koju zastupaju", rekao je on.
Međutim, zašto je dotična promena sprovedena praktično mimo javnosti? Da li to znači da je netransparentnost zbog nekih razloga ipak i dalje osnovna strategija srpskog Ministarstva za kulturu?
Ovo pitanje, kao i situacija na svim zasebnim lokalnim umetničkim scenama govore da će nažalost neka nečista posla uz tradicionalnu neapdejtovanost i nedovoljnu stručnost, bez obzira na moguće pomake, biti okosnica srpske kulture u 2015. kao uostalom i u predstojećim godinama, zaključuje Marojević.
|
