Knjiga „Serbian Fairy Tales" premijerno je predstavljena u ambasadi Republike Srbije u Londonu početkom ove godine kao deo Srpskom meseca u Velikoj Britaniji. Ovaj projekat Jelene Ćurčić od tada živi kroz pripovedačke predstave u kojima podjednako uživaju i Britanci i pripadnici naše dijaspore.
Jelena je boravak u Srbiji iskoristila da knjigu predstavi posetiocima Nušićijade u Ivanjici a potom da sa "Srbijom na vezi" podeli utiske o dosadašnjem uspehu ovog značajnog izdanja.
Knjiga i predstava žive već više od pola godine. Kakav je Vaš utisak, da li ste uspeli da Britaniji i Evropi približite Vukove bajke?
"Mislim da sam i više nego uspela da približim Vukove bajke Britaniji i Evropi. Zaista ogroman interes postoji i za knjigu, i za predstave, i za radionice. Postoji više razloga zašto je to tako - jednim delom zato što je to Britancima egzotično na neki način. To je kultura o kojoj ne znaju mnogo i tek sada pokazuju interesovanje da saznaju malo više. S druge strane, pripovedanje je sada veoma popularno u Velikoj Britaniji jer se prepoznaje da se jezik gubi i da tehnološki nanpredak čini da govorna reč polako nestaje pa se akcenat stavlja na unapređivanje jezika i na pripovedanje."
Kako izgleda jedan od tih performansa?
"To je zapravo jedna čitava pripovedačka predstava. Mnogo je priča u jednoj priči koje ja pripovedam, počevši od upoznavanja moje bake i dede pre mnogo godina, na selu, na košenju... to je jedna stara ljubavna priča a moderna bajka, kroz koju unosim neke od bajki iz knjige, iz Vukovih zapisa.
I svetlo i zvuk se koriste da dočaraju atmosferu negde na selu u Srbiji, pre sto godina, i ranije.
Muzika u predstavi je zapravo srpska tradicionalna muzika koju su aranžirali britanski muzičari, jedan violinista i jedan klarinetista a ponekad se tu uključe i drugi, pa su kroz predstavu prodefilovali i muzičari iz Grčke, Španije, Južne Amerike, i svi sa svojim verzijama te neke stare tradicionalne srpske muzike, melodije koja je svima nama ovde prepoznatljiva a koju su oni na svoj način obradili, odnosno doživeli taj srpski duh."
Koliko ovaj projekat znači deci srpske dijaspore?
"Projekat je uspeo da dospe do dece srpske dijaspore u Britaniji. Inače, srpska dijaspora broji oko sedamdeset hiljada, možda čak i više, međutim nismo baš najbolje organizovani kao u nekim drugim zemljama dijaspore. Postoje, međutim, neke organizacije koje to pokušavaju da isprave, da nas međusobno zbliže.
"Srpski savet Velike Britanije je najviše potpomogao prvu fazu ovog projekta. Oni su, takođe, organizatori nekadašnje nedelje srpske kulture u Londonu, koja je sada prerasla u mesec srpske kulture u Londonu. Tokom tog meseca sam imala i zvaničnu promociju knjige u ambasadi Republike Srbije u Londonu a potom predstave za decu srpske dijaspore u jednoj londonskoj crkvi."
Kakve su reakcije na predstavu, koje su bajke favoriti dece a koje odraslih?
"Akcenat je na predstavi za odrasle i ona je nešto drugačija u odnosu na na predstavu za decu. Projekat je zaista veliki po svom opsegu jer uključuje i knjigu i predstave i radionice. Knjiga je za sve uzraste, možda više za odrasle, jer sam ja izabrala da prevedem originalne Vukove zapise, ne da ih prepričavam i adaptiram za 21. vek. Zato i mislim da je knjiga ipak za odrasle i decu školskog uzrasta.
Pripovedačke predstave su po svojoj prirodi malo iznad razumevanja najmlađih pa su i tu ciljna grupa školarci i odrasli. Imam posebne predstave za najmlađe koje radim tokom radionica koje su specifično pripremljene za decu i mlade tako da je "Serbian Fairy Tales" jedan kompleksan projekat kome je ciljna publika najšira - od 7 do 77 godina.
Odraslima se više sviđaju neke bajke koje su zaista prvi put prevedene na engleski jezik i koje su malo neobičnije, više se bave našom, slovenskom mitologijom koja im je vrlo malo poznata. Deca ipak više vole one klasične bajke sa prinčevima i princezama."
Projekat se razvija i entuzijazam više nije dovoljan pokretač. Da li dobijate podršku?
"Polako ali sigurno podrška stiže sa svih strana. Srpski Savet Velike Britanije i Umetnički savet Engleske (ArtCouncilEngland) su pokrovitelji prve faze projekta koja je uključivala stvaranje knjige, stvaranje predstave, radionice i londonsku mini-turneju.
Drugu fazu predstavlja britanska i evropska turneja. Za to nam je potrebna i marketinška i finansijska podrška.
Ovih dana sam u Beogradu imala bitne razgovore na tu temu i vrlo sam radosna da podelim da su i Ministarstvo za kulturu Republike Srbije i Kancelarija za dijasporu prepoznali odmah vrednost i značaj projekta na unapređenju i širenju srpske kulture, ne samo u Evropi nego i u svetu. Ipak je englesko govorno područje najrasprostranjenije, jezik kojim se u svetu najviše govori. Ja očekujem da će konkretna podrška od njih stići do kraja godine i da onda možemo da nastavimo sa turnejom."
Ove jeseni, Jelena će pripovedati Britancima a evropska turneja je planirana za 2014. godinu.
Pauza od jednog veka
Po dostupnim podacima, poslednji zvaničan prevod srpskih bajki na engleski jezik datira s početka dvadesetog veka u Njujorku, gde je Elodija Milatović prevela desetak bajki. To izdanje se odavno ne štampa.
Od tada do danas se povremeno, u antologijama, pojavljivao po neki usamljeni prevod ali nije bilo savremene zbirke, dakle zvanične kolekcije Vukovih zapisa na engleskom jeziku. Iz tog razlog je prevod dvadeset Vukovih bajki, knjiga i pripovedačka predstava Jelene Ćurčić „Serbian Fairy Tales" projekat od izuzetnog značaja.
