 |
Skica za portret beogradskog studenta: Religiozni konformista
|
Izvor: rse
|
Datum: 08. 01. 2014
|
|
Jedno istraživanje sprovedeno među studentima u Srbiji potvrđuje velike promene u vrednosnom sistemu mladih. Nagli je skok njihove religioznosti, dok je poverenje u institucije veoma nisko, izuzev u Srpsku pravoslavnu crkvu, vojsku i školstvo. Studenti prihvataju društveno poželjne vrednosti i iskazuju malu spremnost za političko angažovanje i promenu tradicionalnog sistema vrednosti.
Studenti u Srbiji, kako zaključuju autori istraživanja, očekivano potvrđuju ono što se događa u postsocijalističkom i postratnom delu Balkana. A to je vraćanje crkve na društvenu scenu, što naš sagovornik, sociolog religije, naziva desekularizacijom, a neki drugi klekiralizacijom, i vraćanje čak i najobrazovanijeg dela mlade populacije tradicionalnim vrednostima.
Dok se krajem osamdesetih tek 10 odsto beogradskih ili čak mnogo manje, tri odsto niških studenata izjašnjavalo kao pripadnici neke konfesije, u maju 2013. to čini 85 od 100 ispitanih studenata. Na dan kad se u Srbiji proslavljao prvi dan Božića, Dušan Komarčević je pitao mlade .
Istraživači, međutim, skreću pažnju da to što su se mladi većinom izjasnili kao religiozni, ne znači i istinsku religioznost. U pitanju je, naime, identifikacija nacionalne sa verskom pripadošću “ako sam Srbin, onda sam pravoslavac” i u tom smislu studenti slede opšte promene u društvu. Mirko Blagojević, rukovodilac beogradskog Centra za religijske studije koji je zajedno sa Konrad Adenauer fondacijom i briselskim Centrom za evropske studije obavio ovo istraživanje, za RSE kaže:
„Moja osnovna teza je da te religijske promene na ovaj ili onaj način idu u pravcu desekularizacije savremenog srpskog društva od kraja osamdesetih godina prošlog veka pa sve do danas.“
Na pitanje koliko ima ateista među studentima, Blagojević odgovara: “6,9 odsto je studenata koji se izjašnjavaju kao nereligiozni, kao agnostik izjašnjava se 5,5 odsto, a kao ubeđeni ateista 5,6. Sve zajedno, 18 odsto. To je jedna petina neverujućih studenata.”
Blagojević se vraća na podatak s početka priče i postavlja pitanje da li je zaista religiozno 85 od sto studenata.
„Svakako treba uzeti u obzir odredjeni stepen konformizma, pristajanja uz neke opšteprihvaćene vrednosti, afirmativne sa stanovišta države, društva i politke. Krajem osamdesetih su potpuno neafirmativne bile vrednosti tradicije, religije i crkve. Danas jesu afirmativne i društveno poželjne vrednosti tradicija, religija i crkva.“
Blagojević skicira portret prosečnog studenta Beogradskog univerziteta:
„On se identifikuje sa konfesijom u oko 85 odsto slučajeva, religiozan je oko 70 odsto, u Boga veruje iznadpolovično.“
Osim što se uklapa u ono što se smatra društveno poželjnim, prosečni beogradski student ne priželjkuje društvene promene, ne iskazuje spremnost za političkim angažovanjem, a od institucija, najviše poverenja ima u vojsku, crkvu, školstvo. Gotovo 58 odsto studenata želi da vidi Srbiju u EU, ali je visok procenat njih, 42 odsto, koji se tome protivi.
„Oni sami kažu da su veoma malo zainteresovani za politiku. Imaju jako slabo poverenje u institucije: u političke partije, sudstvo, skupštinu, sindikate, domaće i medjunaordne nevladine organizacije...Veoma je nizak stepen poverenja u te institucije u odnosu na poverenje koje iskazuju prema vojsci, školstvu i u Ckrvu“, kaže Blagojević.
Šešić Da li iskazani konformizam, prihvatanje poželjnog sistema vrednosti buduće intelektualne elite u Srbiji, skicira moguću budućnost Srbije? Profesorka Beogradskog univerziteta Milena Dragićević Šešić kaže da konformizam današnjih studenata nije ništa drugačiji od komformizma studenata osamdesetih godina, kada je, na primer, bio poželjan ateizam i jugoslovenstvo, što je i bila većinska orijentacija tadašnjih akademaca. Društveno kormilo ne preuzimaju intelektualne, već neke druge elite čiji sistem vrednosti postaje dominantan u društvu pa i medju studentima.
„Ako dodje do naglih promena vrednosnog sistema na koji će uticati određena društvena grupa, ovaj većinski deo konformistički deo intelektualne mlade populacije vrlo brzo će se prešaltovati na nešto drugo. Najveći broj mladih se jednostavno opredeljuje da kaže ‘Ja sam ono što je vera mojih otaca, koja god ona bila’. Inletektualne elite su danas u službi onih drugih :političkih i finansijskih elita“, zaključuje Dragičević Šešić.
|
