|
Na deset fejsbuk stranica i 17 instagram profila pronađeno je 4.420 neregistrovanih dijetetskih suplemenata čija je vrednost oko 7,86 miliona dinara bez robe u magacinima. Procenjuj se da oko 176,9 miliona dinara nije plaćeno za registraciju tih proizvoda, izjavio je nedavno na skupu u Privrednoj komori Srbije Igor Špadijer, predstavnik Grupacije proizvođača, uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata PKS.
U to istraživanje, kako je rekao, bila je uključena 251 kompanija u Srbiji s prometom dijetetskih suplemenata od oko 12 milijardi dinara. Procenjuje se da je u nelegalnoj prodaji 20–30 odsto ovih proizvoda, odnosno između 2,4 i 3,6 milijardi dinara. Špadijer je rekao da od 2016. godine, kada je organizovan prvi okrugli sto u PKS na ovu temu, crno tržište nije u porastu već stagnira, ali da se mora raditi na njegovom suzbijanju.
Zbog velike upotrebe dijetetskih suplemenata, često bez konsultacija s lekarom ili farmaceutom, bez znanja o mogućim neželjenim efektima, kao i mogućim interakcijama, neophodna je stalna edukacija opšte javnosti u ovoj oblasti. Cilj je, kako prenosi sajt PKS, da upotreba dijetetskih suplemenata postane bezbedna, kontrolisana i racionalna. Globalni je trend, kako u svetu, tako i u Srbiji, da se sve više koriste dodaci ishrani, a više od 30 procenata prometa tih proizvoda ide nelegalnim tokovima, najviše onlajn prodajom.
Osim opasnosti za zdravlje ljudi, veliku štetu od nelegalnog prometa trpi i država, a najveći problem je onlajn prodaja preko „Fejsbuka” i „Instagrama”. Građanima Srbije je na ovaj način pružena mogućnost kupovine neproverenih dodataka ishrani, uz informacije koje ih često mogu dovesti u zabludu u vezi s kvalitetom proizvoda.
S duge strane, razvoj nelegalnog tržišta predstavlja opstrukciju radu legalnim proizvođačima i distributerima koji obezbeđuju prihod unutar države, dok je država na ime neplaćenog poreza oštećena za više stotina miliona dinara.
Mikailo Tijanić iz Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije upozorio je da svaki treći građanin koji kupi robu preko interneta, ne samo dijetetske suplemente već i lekove i medicinska sredstva, bude prevaren jer je najmanje trećina te robe falsifikat. Falsifikovani suplementi obično nastaju u improvizovanim laboratorijama, bukvalno podrumima, a često se dešava da uopšte nemaju aktivnu supstancu ili čak da sadrže neke materije koje su štetne po zdravlje. Ne treba se voditi samo cenom proizvoda i kupovati robu koja je jeftinija, od nepoznatih prodavaca koji nisu vrednovani ili nemaju dobru ocenu od strane korisnika. Bilo bi dobro da se prate i određeni forumi gde ima ocena korisnika.
Predstavnik Grupacije proizvođača, uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata Aleksandra Mirić kaže da nije problem samo nelojalna konkurencija, već da se na taj način kompromituje čitava industrija. Veoma se lako može izgubiti poverenje u proizvode zbog neodgovornosti proizvođača i distributera koji se na takav način ponašaju, istakla je Mirićeva. Podseća da je proizvodnja suplemenata grana farmaceutske industrije koja beleži najveći rast u svetu.
U Srbiji je na snazi Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda, kojim se reguliše ova oblast. Pravilnik, između ostalog, propisuje procedure upisa svakog dijetetskog proizvoda koji se nalazi u prometu u bazu podataka Ministarstva zdravlja.
Kupovinom dijetetskih suplemenata koji nisu upisani u bazu podataka Ministarstva zdravlja potrošači rizikuju da kupe nebezbedne i nekontrolisane, često i substandardne proizvode, pa čak i dijetetske suplemente s nedozvoljenim supstancama, čime mogu ozbiljno da ugroze svoje zdravlje.
Registracija je obavezna
Nataša Jovanović Lješković, dekan Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu, naglasila je da se moraju edukovati građani kako bi mogli da razlikuju preparate koji su prošli legalnu proceduru registracije, od onih koji to nisu. Važno je, podseća, da na svakom pakovanju piše da je upisano u bazu Ministarstva zdravlja, a to znači da je jedan takav proizvod prošao proceduru registracije, da je sastav proveren na Farmaceutskom fakultetu i Institutu za javno zdravlje.
Neplodnost je obavezan uslov za surogat-materinstvo
Lideri u nauci odavno nas povezuju sa svetom/Svetski umovi dolaze u Beograd
NCR započeo gradnju najsavremenijeg kampusa na Novom Beogradu
Vakcina nije bauk
I u Srbiji potomstvo iz banke sperme
Od hemofilije pati 900 ljudi u Srbiji
Epidemija malih boginja u Severnoj Makedoniji
Domaća pametna rukavica za slepe – prepoznaje novčanice i boje
Srbija druga u Evropi po broju obolelih od malih boginja
Potpisan sporazum o nižim cenama rominga na Zapadnom Balkanu
Srbija se pridružila CERN-u kao 23. zemlja članica
Da li raste broj obolele dece nakon NATO bombardovanja?
Poplava 'botovskih medija' u Srbiji
|
