|
Devet i po godina trajale su pripreme za ulazak Srbije na Šangajsku listu 2012. godine, ostvaren primanjem Univerziteta u Beogradu na prestižno rangiranje kineskog Univerziteta Đao Tong. Kako je na primopredaji dužnosti u Rektoratu UB istakao tadašnji rektor prof. dr Branko Kovačević, prof. dr Tibor Sabo, s Hemijskog fakulteta u Beogradu, najzaslužniji je za uključivanje UB na Šangajsku listu. Ovaj citat stoji u dokumentu koji je potpisao naredni rektor prof. dr Vladimir Bumbaširević, u koji je „Politika” imala uvid. Prošlonedeljni pad UB na tom rangiranju za više od 100 mesta toliko je odjeknuo u javnosti da ga je juče u medijima pomenuo čak i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavivši da će se založiti da vrati u zemlju jednog od najcitiranijih profesora iz Srbije dr Stojana Radenovića, koji je u penziji, ali sad radi za Saudijsku Arabiju.
Upravo ta citiranost naučnika u nekom od 10.000 najeminentnijih časopisa jeste i jedan od bitnijih kriterijuma za dobro pozicioniranje univerziteta na listama poput Šangajske. Profesor Sabo ističe da je vraćanje uglednog matematičara Radenovića pod okrilje srpske nauke bitan potez koji bi naša država trebalo da povuče kako bi UB opet uvrstila među prvih 300 najuglednijih univerziteta na Šangajskoj listi.
Sabo ne spori da je uspeh što je UB uopšte uvršten u rang dva odsto svetskih univerziteta, kao i da budžet za nauku nikada nije bio veći, ali naglašava da „on nije dobro raspoređen i da se to odrazilo na rangiranje u Šangaju”.
– Baš je Stojanu Radenoviću bar pre dve godine Ministarstvo prosvete moralo da ponudi istraživački projekat kojim bi ga zadržalo u srpskoj nauci. Drugi primer zbog kog smo pali na Šangajskoj listi je odlazak mlađeg matematičara Steve Stevića u Saudijsku Arabiju, pa na Tajvan. On je, takođe, na listi najcitiranijih naučnika sveta. Pred sto akademika, profesora, predstavnika Ministarstva prosvete i rektorskog kolegijuma 2015. godine sam na predavanju u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti za njega rekao da ga odmah treba zaposliti na UB. To nije učinjeno, pa se njegovom citiranošću sada kite strani univerziteti. I nije tačno da je za uspeh na Šangajskoj listi presudna kupovina dobitnika Nobelove nagrade, jer čak 16 univerziteta od prvih sto na njoj nemaju nobelovca – ističe Sabo i dodaje da je u Ministarstvu prosvete od 2003. pokrenuo stimulativne mere za naučnike koje su sve do 2012, i ulaska na Šangajsku listu, dovele do povećanja produkcije naučnih radova i njihove citiranosti.
Taj skok se ogledao od 1.300 naučnih radova u svim oblastima, objavljenih u 2003. godini, kad smo bili pri dnu svetskih rang-lista, do oko 5.000 u 2014. Mnogo su napredovala i istraživanja u društvenim naukama jer je 2003. objavljeno samo 30 radova, a 2014. godine 413.
– U Ministarstvu nauke smo 2004. uveli nagrađivanje najboljih 20 odsto naših naučnika po svetskim kriterijumima. Prva nagrada je iznosila oko 2.000 evra. Istraživačima smo sem novčane motivacije time dali jasan znak da ih držimo na oku jer smo zaključili da ima onih koji urade jedan rad za pet godina, dok drugi godišnje objave pet radova. Kako bismo nagradili te najvrednije, uveli smo osam različitih kategorija plata u istom naučnom zvanju – navodi Sabo stimulativne mere koje su Srbiju dovele do najuspešnijeg 284. mesta na Šangajskoj listi 2017. godine, što je posledica naučnog napretka do 2012.
On smatra da naši naučnici nisu stimulisani poslednjih godina, što je dovelo do manje istraživanja i slabijeg rangiranja. Takođe, 2005. i 2010. raspisani su poslednji konkursi za projekte prema kojima su naučnici plaćeni, a na novi se čeka od 2015, kada je ministar bio Srđan Verbić i kada je javni poziv oboren.
– Pitao sam članove naučnog kolegijuma u Ministarstvu prosvete zašto ne raspisujemo novi konkurs. Rečeno mi je da ga neće biti jer se prave novi zakoni o nauci. Biće plaćanja iz Fonda za nauku, videćemo kakvog, ali istraživači na konkurs čekaju već četiri godine i eto pada na Šangajskoj listi – navodi profesor Sabo, koji se posle devet meseci provedenih 2018. kao pomoćnik ministra Šarčevića za nauku razišao s njegovim timom zbog neslaganja u radu na toj oblasti, između ostalog i u vezi sa Šangajskom listom.
U rezervne delove neophodne za opremu u naučnom radu 2007. i 2012. godine uloženo je, kaže, po milion evra i tu se stalo. Iako ne spori da je sadašnji budžet za nauku veći nego ikada ranije, Sabo navodi bitne stavke do kojih on ne dopire.
– Za potrošni materijal za istraživanje 2007, 2008, 2011. i 2012. godine izdvajano je oko 1.200 evra po naučniku, ali lane je to bilo oko 650 evra po istraživaču, dok je ta cifra u prvih osam meseci tekuće godine ispod 250 evra po naučniku – naglašava Sabo i pita šta tek da očekujemo naredne godine na Šangajskoj listi s tako malim ulaganjem u materijalne troškove za rad.
Kategorizacije istraživača na osnovu koje su plaćeni najavljivane su, a nisu rađene, svedoči Sabo, 2013, 2015. i 2017. godine. I dalje ih plaćaju prema kategorizaciji od 2006. do 2010. godine, što takođe utiče na smanjenje broja radova.
Zašto dve godine kasni izgradnja Centra za matične ćelije u Kragujevcu
Srbija u top 50 po bezbednosti i kvalitetu lekova i vakcina
Od 1. januara novi model finansiranja nauke
Dan nauke i Teslin rođendan u kući Kralja Petra
Zelena gerila protiv zelenih kilovata
Šta kada se iscrpe mogućnosti za lečenje u Srbiji
Beograd jedina prestonica u Evropi bez prečistača otpadnih voda
Evropljani najveći „vakcinoskeptici“, opasnost od novih epidemija
Jeftinije telefoniranje u romingu od 1. jula
|
