Jedan od najvećih stručnjaka za transplantaciju matičnih ćelija u Nemačkoj je Nadežda Basara. Gostujući na RTS-u, dr Basara govorila je o svom iskustvu u Nemačkoj i zašto se samo u nekim pokrajinama te zemlje obavi i do 100 puta više transplantacija matičnih ćelija nego u Srbiji.
Matične ćelije i lečenje pomoću njih mnogim teško obolelima znače razliku između života i smrti. Jedna od najuspešnijih zemalja u transplantaciji matičnim ćelijama je Nemačka, a u velikoj meri zahvaljujući doktorki Nadeždi Basari, koja je gostovala na Radio-televiziji Srbije.
Prema njenim rečima, matične ćelije mogu da pomognu u izlečenju velikog broja hematoloških bolesti, ne samo malignih.
U Srbiji je dosad urađeno tek pet transplantacija od nesrodnih donora, dok se u nekim nemačkim pokrajinama godišnje uradi i do 100 puta više.
„U Nemačkoj, kao i celoj zapadnoj Evropi, transplantacija matičnim ćelijama je jedna etablirana metoda kojom se leče svi vidovi malignih bolesti. Sa druge strane, u Srbiji, iz različitih razloga, doskora nije bila moguća transplantacija matičnih ćelija nesrodnog donora“, navodi doktorka.
U nemačkoj pokrajini Saksoniji, koja je po veličini i broju stanovnika slična Srbiji, izvede oko 500 transplantacija od nesrodnih donora godišnje.
Govoreći o samom broju medicinskih centara koji obavljaju transplantaciju srodnih i nesrednih matičnih ćelija, Basara objašnjava da u Nemačkoj postoji čak 60 takvih centara.
„U Nemačkoj su hematologija i onkologija jedna specijalizacija. Prednost takvog pristupa jeste što se objedinjuju citostatske terapije kod različitih bolesti. Postoje zajednički protokoli i predlozi kako se terapija radi i postoje standardi koji se primenjuju i oni se primenjuju u svim centrima i na isti način“, ističe Basara.
Prema njenim rečima, u pokrajini Šlezvig-Holštajn, gde ona sa svojim timom naporno radi, izuzetno se gaji timski rad, koji podrazumeva sastanke jednom nedeljno i na kojima se odlučuje o različitim terapijama kod svakog pacijenta.
Bez timskog rada, kako kaže, nema nikakve mogućnosti za uspeh.
Inače, na severu Nemačke odlučeno je da se sedam medicinskih centara objedini u jedan, koji će se zvati Nord, a na čijem će čelu biti doktorka Basara.
„Ideja je da bila da se svi centri za lečenje različitih organa objedine u jedan centar. Posebno je važno što u dokumentaciju tumora, od trenutka dijagnoze, do kraja terapije svaki doktor ima uvid. Ako pacijent dođe kod mene na pregled, a nakon toga ode kod nekog drugog doktora, taj kolega može da pogleda dosadašnju dokumentaciju“, kaže doktorka i dodaje da se na takvom sistemu radi u celoj Nemačkoj.
Da podsetimo, dr Basara se odriče šefovskog dodatka u korist pacijenata koji dolaze iz Srbije, pa su njima troškovi lečenja zbog toga znatno manji.
Prema njenim rečima, i kolege na klinikama su je podržale u ovoj odluci, jer smatraju da pacijenti sa Balkana treba da budu tretirani kao nemački pacijenti i da ne snose nikakve dodatne troškove.
Na pitanje zašto je srpsko zdravstvo ponovo svrstano na samo dno evropske lestvice, dr Basara ističe da je to izuzetno tužno jer imamo izvanredne hirurge.
Međutim, u medicini nije samo umeće značajno, već i ostale stvari, posebno dijagnostika, koja podrazumeva magentnu rezonancu, PET skener. Zbog toga, u dva dana se može da dobiti najkomplikovanija molekularna dijagnostika pacijenta sa leukemijom.
To je nešto što je, kako kaže, nezamislivo u Srbiji, gde se na tako nešto čeka po nekoliko nedelja, dok se u Nemačkoj za tri ili četiri dana dobija cela dijagnoza.
„Trebalo bi da postoji više centara po Srbiji, a da ne bude sve centralizovano u Beogradu. Na jugu Srbije je u porastu broj obolelih od malignih bolesti. U Nišu sam prošli put baš o tome govorila dok sam boravila kao gost Medicinskog fakulteta“, navodi Basara.
Kako objašnjava, finansijska sredstva nikada ne bi smela da predstavljaju problem.
„Ukoliko postoji ideja i želja da se osnuje jedan centar, sredstva nisu problem“, dodaje doktorka.
Prema njenim rečima, postoji i velika razlika u pristupanju dijagnozi.
„Pristup je timski, interdisciplinaran i objašnjava se do detalja. Procedura i dijagnoza se objašnjava do detalja. Takođe se insistira na prisustvu cele familije, jer je osobama koje boluju od maligne bolesti potrebna velika podrška“, ističe naš stručnjak.
Zanimljivo je i da su posete bolesnicima neograničene, odnosno da, ukoliko se preduzmu sve mere predostrožnosti, familija i drage osobe mogu da provedu u bolnici ceo dan.
Obavila više od 1.700 transplantacija
Nadežda Basara je prva i jedina doktorka u istoriji nemačkog medicinskog društva, koja nije rođena, niti se školovala u Nemačkoj, a postala je profesor medicine.
Ona je naš najpriznatiji hematolog i onkolog u svetu. Njen dar da pronađe odgovore za teško bolesne svrstava je u sam evropski i svetski vrh.
Odnedavno je direktorka interne medicine bolnice „Sankt Franciskus“ u nemačkom gradu Flensburgu.
Za samo 14 godina rada i stručnog napredovanja u Nemačkoj, uspela je da dobije zvanje docenta, pa profesora, da pet godina bude na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu, koja je izbila na prvo mesto po rezultatima u lečenju leukemije i broju obavljenih transplantacija.
Objavila je 108 naučnih radova, izvršila više od 1.700 transplantaciju u lečenju obolelih od raznih vidova leukemije.
