Otvaranje izložbe „Muzej džeza“ poznatog muzičara Miše Blama na niškoj Tvrđavi, bilo je pravi uvod za početak 19-og po redu džez festivala „Nišvil“, koji će, uprkos mnogim poteškoćama i besparici, ove godine u Nišu okupiti poklonike tog muzičkog pravca. „Nišvil“ je jedan u nizu kulturnih događaja čiju je organizaciju nebriga države prilično otežala. Ipak, bez obzira na to Niš je od srede do nedelje biti domaćin džezu.
Uprkos mnogobrojnim problemima, koji su bili direktna posledica besparice, za šta najviše zasluga ima maćehinski odnos odlazećih čelnika Ministarstva kulture prema svemu što sadrži elemente alternativne kulture – niški džez festival „Nišvil“ i ove godine biće meka poklonika džez muzike u Srbiji. Osim u Nišu, jedan od najposećenijih festivala u jugoistočnoj Evropi odvijaće se i u Pirotu, Vranju, Aranđelovcu, Zaječaru i Kruševcu – gde će, između ostalog, ukupno biti izveden 81 koncert, među kojima i nastup benda legendarnog bubnjara – Džindžera Bejkera.
Međutim, ignorantski odnos nadležnih koji su proslavu Milanskog edikta pomogli milionskim novčanim iznosima, dok su Nišvilu, posle dugotrajne polemike u javnosti, obećali mnogo manje pomoć koju još nisu isplatili – uticao je na to da organizatori uprkos želji, nisu imali hrabrosti da pokušaju da ubede legende poput Džoa Kokera ili BB Kinga da sviraju na niškoj Tvrđavi. Zbog nedovoljno novca, otkazani su i unapred dogovoreni nastupi, između ostalih Hjua Lorija, tumača glavne uloge u seriji Dr Haus, ali i Blues brothers benda.
Ipak, s obzirom na okolnosti u kojima je organizovan, direktor „Nišvila“ Ivan Blagojević smatra da trenutno nije moglo bolje, navodeći da osim mnogobrojnih dobrih svirki, posetioce očekuju i promocije knjiga, izložbe, predstave, ali i filmovi.
„U januaru je trebalo da imamo neku projekciju budžeta, međutim Ministarstvo je kasnilo sa svojim konkursom nedopustivo. S druge strane i sponzori su odlagali svoje odluke. Nikada ovoliko izmena zaista nismo imali. Šteta, to su bili zanimljivi projekti, dobili bismo bitne promotere u svetu, jer ti muzičari kasnije pričaju bajke o nama. Dovode nam nove muzičare, svetska imena i njihove menadžmente. Prosto smo prinuđeni da ono malo sredstava sačuvamo da izmirimo muzičare, a svi ostali mogu da čekaju, jer ne želimo da dugujemo umetnicima. Bila bi najveća sramota da muzičari blate festival, tako što govore da im dugujemo“, kaže Blagojević.
Ove godine, otvaranju muzičkog dela festivala prethodilo je svojevrsno muzejsko – pošto je dugogodišnji džez muzičar Miša Blam na niškoj Tvrđavi predstavio „Muzej džeza“ – eksponate koje na prostoru bivše Jugoslavije sakuplja već 40 godina, poput ličnih stvari i instrumenata najistaknutijih muzičara sa ovih prostora. Ovaj dugogodišnji muzičar i veliki prijatelj festivala, ne razume razloge zbog kojih država neprestano potire značaj „Nišvila“, što je nekoliko puta javno pokazao odlazeći ministar kulture.
„Tu je violina osnivača prvog džez orkestra u Srbiji 1927, koja je baš iz te godine Rafaela Blama. Tu je i Titov ukaz da se džez slobodno može slobodno emitovati od recimo 50. godine."
Upitan koliko mu se čini da je ove godine bilo teže organizovati „Nišvil“ u odnosu na prethodne, Miša Blam odgovara:
„Uz sve moje razumevanje da se nema para je priča u tretiranju takvog jednog brenda kao što je „Nišvil. Da se daju nesuvisle izjave kao: jedan Stjepko Gut ovde dolazi da svira za piće. Ili, džez muzičar ne mare za novac. Da baš tako, naš entuzijazam plaća kiriju, struju, telefon i odgajivanje dece“, govori ironično Miša Blam.
Iako Srbija nema mnogobrojnu džez publiku, na ovom podneblju taj muzički pravac je duboko ukorenjen. A „Nišvil“ sa svojom gotovo dvadesetogodišnjom tradicijom, po mnogima nastavlja tradiciju beogradskog „Njuport“ festivala iz '70-ih godina koji je ugostio čak i legendarnog Majlsa Dejvisa. Bez obzira na to što u poplavi komercijalnih festivala, eventualno gašenje „Nišvila“ u prvom trenu niko ne bi primetio, muzički novinar Petar Janjatović uveren je da bi to na svetskoj džez mapi napravilo nepopunjivu prazninu.
„Naravno ne dolaze toliko velika imena kao što su dolazila onda, ali vremena su se drastično promenila. Da ne govorim o tome da je u ono vreme američka ambasada mnogo pomagala da mnogi tamošnji džezeri dođu u socijalističku Jugoslaviju, danas takav oreol ne postoji. Ali ono što ljudi u „Nišvilu“ pokušavaju i uspevaju svih ovih godina da urade, a to je da naprave vrlo zanimljiv festival i da u okviru mogućnosti koje imaju izvuku maltene maksimum“, uveren je Janjatović.
Iako je postojala bojazan da se, zbog besparice ove godine festival neće odužiti umetniku Šabanu Bajramoviću, koji ga je zadužio i čiji spomenik u Nišu je česta meta vandala koji po njemu ispisuju i nacističke grafite – organizatori su našli način da mu odaju počast. Skromnim svirkama, koje će muzičari izvoditi pomešani sa publikom, pošto za postavljanje bine nije bilo novca.
