|
Josipović i Grabar Kitarović - borba za svaki glas
izvor: beta 09.01.2015
U drugom krugu predsedničkih izbora 11. januara očekuje se najneizvesnija izborna trka u istoriji Hrvatske i to između kandidata vladajuće koalicije levog centra, socijaldemokrate Ive Josipovića i konzervativke Kolinde Grabar Kitarović iz opozicione Hrvatske demokratske zajednice. Analitičari ocenjuju da će se u drugom krugu voditi borba za svaki glas, te da je nemoguće predvideti hoće li Hrvatska prvi put u istoriji dobiti predsednicu ili će je još pet godina voditi Josipović, koji je posle iznenađujuće izjednačenog rezultata u prvom krugu izgubio status favorita.
Rezultat ovih izbora je i test za dve najjače stranke uoči parlamentarnih izbora krajem godine.
Tako bi eventualna Josipovićeva pobeda mogla bar donekle da vrati u život vladajuću koaliciju, koja u četiri godine mandata nije uspela da oživi ekonomiju, dok bi pobeda Kolinde Grabar Kitarović dodatno učvrstila izglede HDZ-ove koalicije za povratak na vlast posle četiri godine vlade socijaldemokrate Zorana Milanovića.
Ugledni politički analitičar Davor Đenero ocenio je za agenciju Beta da bi eventualni poraz Josipovića značio najverovatnije prevremene parlamentrane izbore već na proleće.
"Ako Josipović izgubi mandat, nemoguće je pretpostaviti da bi ovakva vlada, s ovako lošim rezultatim i lošim stanjem unutar vodeće stranke (Socijaldemokratske partije), kao i lošim međukoalicionim odnosima, mogla da izdrži na vlasti do kraja ove godine", izjavio je Đenero.
On smatra da će se u slučaju Josipovićevog poraza pojačati sukobi unutar SDP-a i da bi upravo Josipović mogao da stane na čelo grupe koja će tražiti unutarstranačku odgovornost partijskog šefa Zorana Milanovića za poraz.
Upravo je loš rejting premijera Zorana Milanovića, šefa SDP-a, na ovim izborima otežao poziciju Ive Josipovića, što je posle objavljivanja rezultata prvog kruga priznao i sam premijer.
Josipoviću kritičari zameraju što nije otvorenije kritikovao lošu ekonomsku politiku vlade, s obzirom da zemlja beleži šestu uzastopnu godinu recesije i visoku stopu nezaposlenosti od oko 19%.
Sve je to, uz podizanje nacionalnih strasti kroz protivljenje ćirilici u Vukovaru i podrške protestu dela branitelja, ojačalo Hrvatsku demokratsku zajednicu, koja je, prema istraživanjima, najpopularnija stranka u zemlji. Uz to je ta stranka, ukazuju analitičari, daleko bolje odradila kampanju od SDP-a.
U prvom krugu pre dve sedmice aktuelni šef države odneo je tesnu pobedu nad kandidatkinjom HDZ, čija se kampanja uglavnom svela na kritiku ekonomske politike vlade i aktuelnog predsednika koga smatra preblagim prema kabinetu Zorana Milanovića.
S druge strane, Josipović se fokusirao na ustavne promene, koje je ocenio važnim za oživljavanje ekonomije, ali građanima nije uspeo do kraja da objasni njihovu nužost u vremenima teške ekonomske situacije.
Tako je, uprkos predizbornim anketama koje su mu predviđale znatno veću prednost, prvi krug završio s 1,2% prednosti u odnosu na Grabar Kitarović. On je osvojio 38,46% a Grabar Kitarović 37,22%, pa su ušli u drugi krug pošto niko nije osvojio više od 50% glasova izašlih.
Iz borbe za predsedničku funkciju ispao je trećeplasirani, 24-godišnji građanski aktivista Ivan Sinčić koji je osvojio čak 16,42% glasova, što ga je svrstalo u najveće iznenađenje izbora, dok je na poslednjem, četvrtom mestu završio desničar Milan Kujundžić s osvojenih svega 6,3%.
Analitičari uglavnom ocenjuju da kandidatkinja HDZ-a ulazi s prednošću u drugi krug, pre svega zbog činjenice da će sigurno dobiti glasove Milana Kujundžića. S druge strane, iako se smatra da su glasači Ivana Sinčića bliži levom centru, Josipović ne može sa sigurnošću da računa na te glasače, jer oni, kako se ocenjuje, uglavnom neće izaći na birališta, jer su razočarani političkim elitama.
Ocenjuje se, međutim, da bi Josipović mogao da osvoji novi mandat ako mu pođe za rukom da bitno poveća izlaznost na izbore u odnosu na prvi krug, kada je na birališta izašlo 1,78 miliona birača od ukupno 3,8 miliona.
|
