Novosadska E-Gimnazija objavila je da se školarina za narednu školsku godinu može platiti u bitkoinima i tako postala prva privatna škola na Balkanu koja prihvata uplate u virtuelnoj valuti.
Bitkoin je virtuelni novac koji nema svoj fizički oblik i novi je način međunarodnog elektronskog plaćanja. Koristi se za plaćanja na internetu, ali se može i menjati za druge, klasične valute. Nastao je 2009. godine. Iako su mnogi u početku sumnjali u uspeh koncepta koji je mnogima i danas nejasan, o tome koliko je poraslo poverenje i tražnja za ovom valutom dovoljno govori da je njena vrednost od 13 dolara početkom ove godine porasla na oko 950 dolara, koliko je jedan bitkoin vredeo u utorak.
Virtuelnom valutom ozbiljno se bave vlasti najmoćnijih svetskih zemalja. Ef-Bi-Aj je nedavno objavio analizu u kojoj upozorava na moguće zloupotrebe bitkoina za pranje novca, a kineska vlada saopštila je pre nekoliko dana da se bitkoin ne može tretirati kao zvanična valuta (što je dovelo do kratkotrajnog pada vrednosti).
I u Srbiji bitkoin je prisutniji nego što se čini na prvi pogled. Osim što je E-Gimnazija postala prva institucija koja prihvata novu valutu, postoji i onlajn tržište na kojem se trguje bitkoinima. Trenutno se u Srbiji bitkoinima ozbiljno bavi stotinak ljudi, dok je nekoliko hiljada njih u nekom trenutku posedovalo ovaj virtuelni novac - kaže Boris Pripić, osnivač foruma bitcoin.rs.
Pripić objašnjava da vrednost bitkoina počiva na poverenju ljudi u ovu valutu, na broju transakcija i njenoj retkosti, slično kao što je slučaj sa zlatom. Bitkoin nastaje procesom „rudarenja“.
Najprostije rečeno, reč je o procesu kojim se deo snage procesora pozajmljuje sistemu, koji rešavanjem složenih matematičkih operacija verifikuje transakcije u virtuelnoj valuti.
Algoritam za proizvodnju je napravljen tako da u svakom trenutku ubacuje u opticaj određenu količinu bitkoina koja se deli na sve koji u tom trenutku rudare. Što je više „rudara“ teže se dolazi do virtuelne valute.
Zbog toga je postalo neisplativo rudariti bez posebnih procesora prilagođenih za tu svrhu. Praktično, struja koju potrošite dok vaš kompjuter „rudari“, biće skuplja od proizvedene količine bitkoina. Ukupna količina bitkoina koja će se naći u opticaju ograničena je na 21 milion, a trenutno ih je proizvedeno 12 miliona.
Iako se trenutno čini da je budućnost bitkoina svetla i da bi u jednom trenutnku mogao da zameni dolar u međunarodnim transakcijama, mnogi ekonomisti upozoravaju da je reč o „balonu“ koji bi lako mogao da eksplodira.
BANKOMATI I RESTORANI
Bitkoinmože da se koristi za plaćanje dobara i usluga na sve većem broju sajtova. U nekim državama moguće je bitkoinom plaćati u restoranima, a u Vankuveru je nedavno otvoren i bankomat na kom se u zamenu za bitkoin može podići pravi novac. Jedan univerzitet na Kipru nedavno je dozvolio i plaćanje školarine virtuelnim novcem. Ima ljudi koji smatraju da će ova valuta u budućnosti vredeti daleko više, pa bitkoin čuvaju nadajući se da će na taj način zaraditi.
