|
Reč je o filmu koji predstavlja svojevrsni poduhvat u kinematografiji ovog prostoru da - ugometražnoj igranoj formi prvi put donosi istinitu priču o hrabrom podvigu Austrijanke
Jedan od najiščekivanijih filmova u regionu u ovoj godini, "Dnevnik Diane Budisavljević", zagrebačke rediteljke i scenaristkinje Dane Budisavljević, čija je premijera zakazana 18. jula na Pula film festivalu, predstavljen je prošle nedelje u Muzeju prekinutih veza u Zagrebu.
Reč je o filmu koji predstavlja svojevrsni poduhvat u kinematografiji ovog prostora - u dugometražnoj igranoj formi prvi put donosi istinitu priču o hrabrom podvigu Austrijanke Diane Budisavljević, koja je svojom "Akcijom DB" tokom Drugog svetskog rata, od ustaša i od sigurne smrti spasla više od 10.000 srpske, jevrejske i romske dece.
- Za priču o Diani Budisavljević i njenoj akciji koja se može nazvati civilizacijskim podvigom, doznala sam iz njenog dnevnika koji mi je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen-područja Jasenovac Nataša Jovičić - izjavila je rediteljka na predstavljanju svog filma. - Diana Budisavljević bila je drugačija heroina. Nije bacala bombe, nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Svojom upornošću, nepristajanjem na "ne" i nepristajanjem na zločin, ona je, zapravo, bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam.
"Dnevnik Diane Budisavljević" je, inače, prvi dugometražni igrani film i debitantsko ostvarenje rediteljke Dane Budisavljević, i prema njenim rečima, najzahtevniji autorski proces u kojem je učestvovala do sada.
- Morala sam da savladam nova znanja i veštine kako bih se mogla nositi s tako velikim projektom. Zato je sve trajalo skoro deset godina, ali rezultat je konačno tu. Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo, i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču.
Radnja filma počinje 1941, Diana Budisavljević u tom trenutku sa suprugom lekarom, ćerkama i tek rođenom unukom, živi životom zagrebačke visoke građanske klase, ali u jesen te godine ona saznaje da Jevrejke i Srpkinje s decom odvode u ustaške logore. Koristeći svoje austrijsko poreklo, Diana apeluje na vlast, Crkvu i Crveni krst da spase barem decu. Niko od njih ne želi da preuzme odgovornost, i ona s nekolicinom prijatelja, u svom stanu, prikuplja pomoć i organizuje akciju spasavanja dece.
Među preživelom srpskom decom su Živko, Milorad, Zorka i Nada, koji se, gotovo 80 godina kasnije, vraćaju u logore svog detinjstva, i tek tada spoznaju da život duguju nepokolebljivoj snazi jedne žene...
Naslovnu ulogu u filmu igra hrvatska glumica Alma Prica.
- Diana je bila dokaz odbrane ljudskosti, neko ko je u tako zastrašujućim okolnostima išao protiv njih, a pred očima je imala samo sudbinu te dece i ljudi - izjavila je Prica, ističući da je i ona ovaj film prvi put videla na projekciji u muzeju, i da je bila veoma uzbuđena i dirnuta upravo prisustvom te nekadašnje dece koju je Diana spasila, i koja se pojavljuju u filmu.
- Danas su to ljudi trećeg doba, koji bez velike dramatike pričaju o svojim sećanjima, i videla sam koliko je to jedna strašna trauma koja im je ostala utisnuta.
Godine rada na ovom filmu, kako je istaknuto, bile su, pre svega, ambiciozni istorijsko-istraživački projekat, a istoričare je predvodio Silvestar Mileta. Pregledane su hiljade stranica arhiva, zabeležene stotine sati intervjua sa svedocima ovog vremena, i sakupljeni su vredni materijali koji su rediteljki omogućili da na verodostojan način priču o Diani Budisavljević istrgne iz zaborava.
Film je okupio najbolju regionalnu glumačku ekipu, u kojoj su Mirjana Karanović, Igor Samobor, Ermin Bravo, Areta Ćurković, Krešimir Mikić, Tihomir Stanić, Vili Matula, Urša Raukar, Biserka Ipše... Kao autori, "Dnevnik Diane Budisavljević" potpisuju i koscenaristkinja Jelena Paljan, direktor fotografije Jasenko Rasol, scenografi Dušan Milavec i Ivo Hušnjak, kostimografkinja Martina Franić, masker Dušica Vuksanović.
Sufinansiranje filma podržali su Hrvatski audiovizualni centar, Filmski centar Srbije, Slovenski filmski centar, Savet Evrope Eurimaž, program Kreativna Evropa MEDIA, i Hrvatska radio-televizija (HRT).
NEPOŽELjNO GERMANSKO POREKLO
Diana je, svesna da će i rat jednom proći, pomno vodila kartoteku dečjih sudbina, ali joj je to svedočanstvo 1945. bespovratno oduzela komunistička vlast, jer je tada njeno germansko i građansko poreklo postalo nepoželjno. Zahvaljujući Dianinom dnevniku, koji je posle njene smrti pronašla njena unuka, rasvetljena je herojska uloga žene uverene da njen život nije vredniji od života nedužno progonjenih.
RODBINSKA VEZA
Dana Budisavljević je u daljem srodstvu sa Dianom Budisavljević i to preko njenog supruga. Kada je počela da radi dokumentarni film, rediteljka nije uopšte znala za te rodbinske veze. Otac Dane Budisavljević je poreklom iz Like, poznati hrvatski arhitekta.
novosti.rs
Zatvaranje Exita uz kišu, ali i žurke do ranih jutarnjih sati
Kjur otvara 19. Egzit festival
Neki od najboljih filmova evropske produkcije na festivalu u Subotici
Zašto Lola Đukić nije režirao "Zonu sumraka"
Miljenu Kljakoviću Kreki nagrada „Aleksandar Lifka“
Preminula Borka Pavićević
„Antigona” otvorila Belef
Habib Ahmadzade: Zapad kroji laži
Film „Dara iz Jasenovca“: Svet mora da čuje istinu o ustaškim zločinima
Bob Geldof zatvara Nišvil
U Briselu održana centralna promocija 53. Bitefa
|
