Pregovarački tim Srbije u Briselu očekuje da će mnogo toga morati da se menja, ali i da to ne znači da će svinjokolj nestati. Baš kao i sa rakijom, stari recepti mogu da opstanu ako se proizvodi pripremaju za ličnu upotrebu.
Posle pregovora s Evropskom unijom, ni srpsko selo možda neće biti isto. To znači da će oni koji prodaju poljoprivredne proizvode morati dosta toga da promene kako bi mogli da dokažu kvalitet, poreklo i budu konkuretni na velikom evropskom tržištu. Proveravali smo da li evropsko pravilo poput onog da životinja ne sme da pati prilikom klanja znači i kraj svinjokolja u Srbiji.
Nema dobrih svinjskih specijaliteta bez veštih ruku. Niti ima sela u Srbiji koje nema svoju tehniku i recepte koji su, garantuju, najbolji na svetu. Tako je i u okolini Zrenjanina, gde je sve to deo stare tradicije.
U budimpeštanskom naselju Budaerš svinjokolj je gotovo nemoguće videti. Peštanski Nemci ipak primenjuju taj običaj u dvorištu svog udruženja, bar jednom godišnje.
Imre Riter, predsednik udruženja Nemaca u Mađarskoj kaže da se u Budaeršu ranije klalo i do pet svinja po porodici.
"Na žalost, svinje više ne smeju da se drže i zbog toga je važno da se po starim običajima pokaže kako je izgledao svinjokolj. Pokazujemo kako se prave kobasice, to jest hurke i to po specijalnom budaereškom receptu. Ujutru se kolju svinje i tad dolaze deca s roditeljima, a popodne nas poseti i do 150 ljudi", kaže Riter.
Pregovarački tim Srbije u Briselu očekuje da će mnogo toga morati da se menja, ali i da to ne znači da će svinjokolj nestati. Baš kao i sa rakijom, stari recepti mogu da opstanu ako se proizvodi pripremaju za ličnu upotrebu.
Da bi mogli garantovati da prodaju proizvode dobrog kvaliteta i po svim standardima u smislu zaštite zdravlja, a da nije reč o otrovnim kobasicama, zozovači i sličnim stvarima, moraće na odgovarajući način da urede svoju proizvodnju", kaže šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević.
To će svakako osetiti mali proizvođači. Kako poljoprivredna strategija Srbije ali i Evropske unije želi razvoj malih i srednjih proizvođača, za njih su predviđeni krediti za razvoj i evropski IPARD fondovi.
"U ovom momentu se gradi struktura za korišćenje uprave za agrarna plaćanja, ali je važno da će sa tom upravom sa stotinak zaposlenih, naši poljoprivredni proizvođači će već naredne godine moći da koriste više od 10 miliona evra upravo u te namene", kaže Miščević.
Do velikog tržišta malim srpskim proizvođačima ostaje više koraka. Jedan od njih su precizna pravila kod ubijanja svinja, a drugi, zabrana vakcinacije protiv svinjske kuge i rešavanje tog problema u Srbiji.
