 |
Dejton – dve decenije posle
izvor: agencije foto: afp 21.11.2015
Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, pre tačno dve decenije, parafirali su u Ohaju sporazum kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini. Ni jedan od potpisnika više nije živ. Izgubljena je kopija dokumenta koja je pripadala BiH. Polemike o značaju i reviziji tog sporazuma ne prestaju.
Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum, postignut je u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson kod Dejtona, u američkoj državi Ohajo, a kojim je prekinut rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995).
Po ovom sporazumu i formuli: dva entiteta - tri konstittivna naroda, BiH je podeljena na dva dela: Federaciju (muslimansko-hrvatsku) BiH i Republiku Srpsku.
Konferencija je trajala od 1. do 21. novembra 1995. godine, a dogovor su parafirali predsednici Srbije Slobodan Milošević, Hrvatske Franjo Tuđman i BiH Alija Izetbegović, u prisustvu državnog sekretara SAD Vorena Kristofera. Sporazim je ozvaničen tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. u Jelisejskoj palati u Parizu.
Postizanju sporazuma prethodila je 18 nedelja duga "šatl diplomatija" Ričarda Holbruka, koji je za mesto konačnog čina izabrao bazu Rajt-Peterson u Ohaju po ugledu na izraelsko-egipatske pregovore u Kemp Dejvidu.
Potpisnici Dejtonskog sporazuma su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavnje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun. Stvorena su dva entiteta, Republika Srpska i Federacija BiH, kao i poseban distrikt Brčko.
Dvadeset godina kasnije, niko od potpisnika sporazuma nije živ, bosanski primerak dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.
Evropska unija, kako je prošle godine u Sarajevu rekla visoka predstavnica EU Federika Mogerini, ne razmišlja o mogućoj reviziji sporazuma, navodeći da o nekom novom Dejtonu "nema ni govora".
Gotovo istovremeno, pojavila se i nemačko-britanska inicijativa o ubzanju reformi u BiH, što bi, smatraju Berlin i London, toj zemlji otvorilo evropsku perspektivu i nadu da će stvari početi značajnije da se menjaju.
Predsednik RS Milorad Dodik ne osporava evropski put BiH i navodi da bi mogao čak i da podrži nemačko-britansku inicijativu "ukoliko ona ne zadire u ustavne nadležnosti RS",
Vlast u Banjaluci navodi da se permanentno oduzimaju nadležnosti Srpskoj, kao i da se postupci protiv počinilaca ratnih zločina u Sarajevu vode traljavo, što je sve, tvrde, razlog da se građani RS na referendumu izjasne žele li dalje tim putem.
Međunarodnim zvaničnicima ne sviđa se Dodikova ideja o referendumu, a Beograd u toj nameri Srpskoj savetuje uzdržanost.
Srpski premijer Aleksandar Vučić je ranije izjavio da je saslušao argumente predsednika RS Milorada Dodika, da je pokušao da mu ukaže na neke svoje stavove, sagledavši problem iz "šireg ugla", te da je zaključio da je neophodno da se "o svim pitanjima još razmisli".
Bivši američki predsednik Bil Klinton smatra da svet može izvući pouku iz potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, te da bi svi trebalo da slave ono što se tamo dogodilo pre 20 godina.
"Trebalo bi zahvaliti svima koji su mogli, ali nisu ugrozili taj sporazum u protekle dve decenije", rekao je Klinton.
Nemački diplomata i jedan od učesnika u mirovnim pregovorima u Dejtonu Mihael Štajner izjavio je za Dojče vele da je Dejtonski mirovni sporazum bio jedino rešenje u situaciji i okolnostima koje su 1995. godine postojale u BiH, ali da je danas anahron.
Štajner je rekao da nije postojala alternativa da se izbegne stvaranje dva entiteta u BiH, jer je "postojala duboka protivrečnost onoga što su strane želele da ostvare" i što, kako je rekao, i danas delimično žele.
Govoreći o budućnosti BiH, Štajner je naveo da je u interesu i Bošnjaka i Srba i Hrvata da zemlja dobije funkcionalan Ustav.
Vanzemaljci u Dejtonu
Baza „Rajt-Paterson" u Ohaju spada u red najvećih baza američkog vojnog vazduhoplovstva i ima najdužu tradiciju. Osnovana 1917. godine, ime je dobila u čast braće Rajt, prvih letača avionom, kao i u čast probnog pilota, poručnika Frenka Stjuarta Patersona, koji je poginuo testirajući avion na poligonima ove baze 1918. godine. U bazi se nalazi i jedan od najvećih muzej vazduhoplovstva u svetu - Nacionalni muzej vazduhoplovnih snaga SAD.
Pre dolaska Miloševića, Izetbegovića i Tuđmana u Dejton, baza Raj-Peterson je bila, a i danas je, neiscrpna tema scenarista naučno-fantastičnih filmova i teoretičara zavere o američkom skrivanju istine o vanzemaljcima.
Po tim „teorijama" 1947. godine „leteći tanjir" sa vanzemaljskom posadom navodno se srušio kod Rozvelu u Novom Meksiku, a stradali i preživeli vanzemaljci, zajedno s ostacima letelice, preneti su baš u bazu „Rajt-Paterson.
Američki zvaničnici su demanovali ove priče, ali je alternativna istorija o „slučaju Rozvel" izgleda bila daleko atraktivnija i isplativija.
|
