Srbija još uvek nema ambasadore u Vašingtonu, Berlinu, Pekingu. Predlozi su spremni, kaže šef srpske diplomatije Ivan Mrkić.
Više od pola godine, Srbija nema ambasadore u najvažnijim svetskim centrima - SAD, Nemačkoj, Kini. Ali, to bi uskoro moglo da se promeni. Šef diplomatije Ivan Mrkić kaže da ima predloge za upražnjena mesta, a mediji uveliko spekulišu o imenima.
Da bi neko samo zakoračio u diplomatsku službu potrebna je fakultetska diploma pravnog ili ekonomskog fakulteta, znanje engleskog ili drugog stranog jezika, radno iskustvo u diplomatskoj službi i položeni stručni ispiti.
Da bi bio uspešan i priznat u svetu, potrebno je još mnogo toga. Da diplomatija nije za svakoga i da malo ljudi ima talenat za to, zapisao je Ivo Andrić, po završetku dve decenije duge diplomatske karijere.
"Diplomate su ljudi dobre ali jednostavne pameti, uprošćene i ograničene osetljivosti i hladna srca, ali ne i lišeni srca i bez svake osetljivosti,... Treba da znaju dosta, ali na tom što znaju ne smeju da se vide tragovi učenja. Svojim znanjem treba da zadive onog sa kim govore, ali da ga nikad ne zbune, ne uvrede i ne postide njime", govorio je Ivo Andrić.
"Mislim da se u Ministarstvu spoljnih poslova još nalazi sposobno jezgro karijernih diplomata sa iskustvom, znanjem", kaže bivši ambasador u Brazilu David Dašić.
Ako Srbiji ne manjka kadra, postavlja se pitanje zašto još nema ambasadore u Vašingtonu, Berlinu, Pekingu. Predlozi su spremni, kaže šef srpske diplomatije Ivan Mrkić.
"Imam predloge za tri mesta, ali to treba uskoro da prođe Vladinu proceduru", kaže Mrkić.
A nekadašnje diplomate opisuju kakav čovek nam je potreban u zemljama koje su naši najznačajniji partneri.
Diplomata u penziji Jovan Ilić objašnjava da su to mesta koja traže visoku stručnost, poznavanje jezika, poznavanje te zemlje i njene prošlosti, sadašnjosti, potencijalna i naše odnose, kao i naš interes za uspostavljanje dobrih odnosa i svestrane saradnje.
"Ko treba da ide u Vašington, Peking, Berlin.. nije pitanje stručnosti i profesionalizma već pitanje političkog oportuniteta, da li slanjem nekoga u Vašington mi rešavamo neke svoje političke interese ili obećanja, očekivanja", rekao je David Dašić.
Profesionalizacija srpske diplomatije
Da li su do sada u svet slati oni koji si ispunjavali političke interese, obećanja, očekivanja ili nečijeg prijatelja, rođaka? Više i nije neobično da u ambasadorskim foteljama sede novinari, ginekolozi, seksolozi, psiholozi. Takva situacija, smatra predsednik Republike Tomislav Nikolić beleži se od petooktobarskih promena.
"Potom je došlo još gore vreme kada smo imali tzv. šatl diplomatiju gde su samo predsednik Republike i ministar spoljnih poslova vodili svu našu diplomatiju, ambasadori se ni za šta nisu pitali", rekao je Nikolić.
Oslobađanje od političkog uticaja i pooštravanje ulaska u službu, recept je za izlazak srpske diplomatije iz krize. Na tome se, između ostalog, bazira novi Zakon o spoljnim poslovima. Predviđa da broj nekarijernih diplomata ne prelazi 15 odsto.
"Ovih 15 odsto biće neki javni radnici iz neke oblasti koji su uvažavani, imaju ugled i koji će nas bolje predstavljati nego neki profesionalac koji nije mogao da se izgradi. Cilj nam je da dođemo do dana kada ćemo diplomatiju moći skroz profesionalcima da poverimo", kaže Ivan Mrkić.
A dok se čeka profesionalizacija srpske diplomatije, 50-tih godina prošlog veka, Andrić zapisao: "Greška u izboru zvanja plaća se u svim službama, ali nigde tako skupo i teško kao u diplomatiji."
Osim profesionalizacije diplomatije, zakon o spoljnim poslovima donosi jednu novinu. Nakon sedam godina pauze, Srbija bi mogla da dobije diplomatsko-obaveštajnu službu. U Ministarstvu objašnjavaju da nije reč o službi tajnih agenata, već o posebnim kanalima komunikacije, koji će zaštititi i informaciju i njen izvor.
