Ako se ne otvori granica prema Kosovu, ne oživi gradjevinarstvo u Srbiji i Crnoj Gori i država najhitnije ne pritekne u pomoć, Industriji gradjevinskog materijala „Sloga“ u Novom Pazaru preti potpuni krah, a ozbiljne posledice mogao bi da oseti ceo kraj, jer u ovom preduzeću radi 250 radnika koji hrane bar 1.000 članova svojih porodica.
Do 2006. godine, „Sloga“ je, kao drugi po veličini proizvodjač gradjevinskog materijala u Srbiji, služila za primer. Pogoni „Standard“, „Budućnost“ i „Mladost“ radili su punom parom, monta, fert-gredice i gradjevinski blokovi iz Novog Pazara prodavali su se širom Srbije, najviše na Kosovu i Crnoj Gori, plate su bile dobre i redovne...
Potom je usledila privatizacija, a vlasnik „Sloge“ postao je poznati bankar Djordje Nicović, koji se polovinom prošle godine povukao iz ovog preduzeća, ostavivši novim većinskim vlasnicima Enesu Zahiroviću i Asimu Besničaninu dug od 4,5 miliona evra, neisplaćene zarade radnicima i hipoteku na sve pogone. Jedno vreme „Sloga“ je i pod Nicovićevom kontrolom dobro radila, a kola su naglo krenula nizbrdo kad je u Srbiji stala izgradnja i kad je ekonomska kriza počela da uzima svoj danak.
- Preuzeli smo „Slogu“ da bismo je spasli stečaja. Uspeli smo da isplatimo nekoliko „nasledjenih“ plata i izmirimo obaveze do novembra prošle godine i tu je sve stalo, jer je potpuno stala prodaja naših blokova i uopšte gradjevinskog materijala u Srbiji i Crnoj Gori. Na lageru trenutno imamo oko dva miliona gradjevinskih blokova koje nemamo kome da prodamo - kaže direktor i jedan od većinskih vlasnika Enes Zećirović.
Vlasnici „Sloge“ kažu da čine sve kako bi spasli posrnulog giganta, me?utim, svesni su da bez pomoći grada i države to, u ovako teškim okolnostima, sami neće moći da učine.
- Najveća pomoć bilo bi nam ponovno oživljavanje prometa sa Kosovom i Metohijom i intenziviranje gradnje u Srbiji, spas bi bio i neki povoljan kredit Fonda za razvoj ili komercijalnih banaka, očekujemo da nam pomogne i lokalna samouprava, ako ne iz svojih fondova, onda bar posredovanjem kod države, šteta je da čitava jedna industrija sa najmodernijim pogonima potpuno propadne, a 250 radnika ostane bez pola, za Novi Pazar, gde je više od 25.000 zaposlenih, to bi bilo vrlo loše - dodaje Zahirović.
GUBICI SE GOMILAJU
- Sve bi verovatno bilo drugačije da mesecima nisu zatvoreni Brnjak i Jarinje i da se nije iskomplikovao „izvoz“ robe iz Srbije na Kosovo i Metohiju, gde smo prodavali najveći deo naših proizvoda. Doduše, mogli bismo na Kosovo preko Merdara, ali i tamo ima problema i ne isplati nam se, jer bi transport progutao svu zaradu. Gubici se gomilaju, sva tri pogona su stala, neizvesno je da li ćemo ih i kad pokrenuti i šta će biti sa 250 radnika koji trenutno ne rade - ističe Zahirović.
