KRUŠEVAC - Industrijska proizvodnja Rasinskog okruga u prošloj godini, prema podacima Regionalne privredne komore, smanjena je za 7,1 odsto u odnosu na 2010. godinu.
- Pad proizvodnje u prerađivačkoj industriji ima čak 11 grana. Najveće smanjenje je u proizvodnji farmaceutskih proizvoda i preparata (49,5 odsto), a najmanje u tekstilnoj industriji (0,4) - navode u RPK.
Do pre 10 godina prepoznatljiv po gigantima, kao što su IMK "14. oktobar", "Jastrebac", "Trajal" i "Župa", Kruševac danas definišu česti raskidi privatizacija. Od 62 preduzeća privatizovana putem tendera ili aukcije u Rasinskom okrugu u poslednjih 10 godina, ugovor je raskinut u 25. Samo u Kruševcu od 32, u 14 firmi je poništena privatizacija. Umesto nekadašnjih 60.000 ljudi, danas radne knjižice u Kruševcu ima oko 25.000 ljudi.
- Pre privatizacije sedam preduzeća koja su putem tendera prodata, imala su oko 8.500 radnika, a sada ih je oko 3.500 - upozorava Milenko Mihajlović, predsednik Samostalnog sindikata.
Sudbina radnika je neizvesna. Podaci NSZ govore o 15.500 nezaposlenih, što je za Kruševac poražavajuće. Stopa nezaposlenosti je 34 odsto. Gradske vlasti pokušavaju da ublaže problem, pa je samo u ove svrhe lane uloženo oko 30 miliona, a za program "Pripravnik 2012.", predviđeno je više od 12 miliona dinara.
RAD NA CRNO
Dok se obećanja ne konkretizuju, radnici traže "alternativna" rešenja. "Na crno" radi 196 radnika, što je tri puta više nego 2010. Transformacija velikih privrednih sistema bila je očigledno veliki izazov, a sve vlasti koje su odlučivale o sudbini kruševačke privrede, tim izazovima očigledno nisu bile dorasle.
Masovnija zapošljavanja pokazuju se kao neophodna. Tračak nade video se u dolasku "Kupera", koji je za 13 miliona evra preuzeo Fabriku guma. Dug od 23 miliona evra je pretvoren u državni kapital. "Kuper" najavljuje da će u naredne dve godine uposliti oko 700 ljudi. Fabrika teretnih i industrijskih pneuamtika u januaru je priozvodila do 18 tona dnevno, a Fabrika detonita 600 tona eksploziva.
Sporadična rešenja, međutim, ne mogu da reše hroničnu nezaposlenost i slabu proizvodnju. Nadležni rešenje vide i u Slobodnoj carinskoj zoni, koja bi trebalo da proradi na proleće. Na kraće staze, pogodnosti za privrednike neće doneti veći broj novih radnih mesta, ali bi ambijent za poslovanje trebalo da se poboljša. Zona će obuhvatati 88 hektara, za "Župu" 36 hektara, a za "Trajal" 56 hektara u Parunovcu i Dedini.
- Obezbedili smo i sve uslove da izraelska kompanija "Lezer grup" koja je pre nekoliko godina otkupila dva hektara zemljišta, napravi tržni centar od 10.000 kvadrata - kaže većnik Nebojša Jović.
Teško ko se, međutim, usuđuje da prognozira koje bi preduzeće od onih u kojima su poništene privatizacije (HI "Župa", "Voćar", "Ventil", "Usluga", "Kristal") mogla da se oporave. Optimizma ima u novoj upravi Fabrike ulja "Plima M", koja zapošljava 160 radnika, a imala ih je 400. U "Plimi Pek", gde radi oko 200 radnika (bilo ih je 380) veruju da će im restrukturiranje doneti budućnost.
PRED VRATIMA STEČAJA
Kada se krenulo sa privatizacijama u gradu je radilo oko 17.000 radnika, dok ih je danas manje od 7.000. Neke firme tavore, uopšte ne rade, ili su u stečaju. Stečaj čekaju "Jastra" (350 radnika), "22. juli" (400), "Jastrebac" (1.300), "Kruševac - Promet" (400), "Metalpromet" (100)..
