Može li čovek koji je osetio Fajnal for Evrolige da bude zadovoljan završnim turnirom Evrokupa, takmičenja za stepenik niže? Srpski reprezentativac, Aleksandar Rašić kaže da može, čak i više od onog uobičajenog osećaja dobro obavljenog posla.
Kao što je bio slučaj preksinoć u Donjecku, protiv istoimenog kluba, kada je Lijetuvos Ritas u revanšu četvrtfinala vizirao pasoše za završnicu u Rusiji, uprkos minimalnom porazu.
- Slično se osećam kao pre dve godine, kada sam igrao za Partizan, pa smo izborili F4 put u Pariz. Dobro, Evroliga je Evroliga, kruna klupskog rada, ali ni Evrokup nije za potcenjivanje. Iako je skoro nemoguće porediti ta dva takmičenja, Lijetuvos Ritas je napravio veliki uspeh, a u svemu je učestvovala i moja malenkost- skromno će srpski repreztentativac u telefonskom razgovoru za "Sport", neposredno po povratku iz Ukrajine.
Iskusni bek koji je u profesionalnoj karijeri uspešno prošpartao istočnim delom Evrope (FMP, Efes Pilsen, moskovski Dinamo, Partizan, turski Trabzon), sasvim solidno je predvodio litvanskog vicešampiona na neugodnom gostovanju u Donjecku. Za 25 i po minuta 11 poena, 5-2 za tri, 2-2 slobodna bacanja, 3 asisitencije, samo su neke od statističkih stavki.
- Nevezano od moje partije, koja je samo deo tima, odigrali smo na visokom nivou, rekao bih školski, kada su i pitanju revanš dueli. Istina, imali smo zalihu od plus 11, veliku i malu. Zato smo imali maksimalni pristup, vodili tri četvrtine. Nije bilo mesta panici ni kada je rival pripretio. Jednostavno, mogli smo sebi da dozvolimo luksuz poraza od koša razlike.
Fajnal for Evrokupa se igra u vreme kada pravoslavni vernici slave Uskrs (14-15. april) u mokskovskom regionu.
- Himki je domaćin i prvi favorit, mada ni Spartak, Valensija, protiv kojih igramo u polufinalu, pa ni moj klub, ma niko nije slab. Međutim, domaćin ima ambicije da se osvajanjem pehara domogne Evrolige, pa će maksimalno zapeti. Znate, ovakve prognoze su uvek teške i nezahvalne. Reč je o četiri kvalitetne ekipe, gde će odlučivati nijanse, a pamtiće se samo prvi, kao što je uobičajeno na ovakvim turnirima.
Rašić se tokom sezone stabilizovao u dresu Ritasa obzirom da je imao peh sa povredom leđa, koji ga je odvukao od terena u sred EŠ u Litvaniji.
- Dva meseca bez treninga nije malo. Onda sam relativno dobro počeo, ali su me opet "uhvatile" oscilacije- iskreno će Rašić.- Nadam se da ću uskoro biti zadovoljan formom, igrom, pošto ulazimo u finiš sezone.
A ambicije kluba iz Viljnusa nisu male, "samo" da se osvoji sve što može. Od VTB, nacionalne, baltičke lige, a ni na F4 Evrokupa plasmanom nije stavljena tačka.
- Najverovatnije idemo u završnicu VTB lige, gde igra i moskovski CSKA, ali i još nekoliko klubova koji su imali zapažene role u dva najveća kontinentalna takmičenja. U klubu bi bili najzadovoljniji da pokupimo tih nekoliko titula- nije baš toliko daleko od (ne)realnosti klupskih uprava generalno, duhovit ton Aleksandra Rašića, na kraju razgovora.
UBIŠE ME PUTOVANJA
Aleksandar Rašić ima ugovornu obavezu do kraja sezone, ali, ako odluči da "pobegne" iz Lijetuvos Ritasa, onda će to biti najviše zbog putovanja. - Nikada mi nisu teško padale profesionalne obaveze, kao što je, i u većini respektabilnih evropskih klubova, uobičajeni ritam dve, tri utakmice sedmično. Ali, sa Ritasom je malo drugačije. Zamislite samo kada igramo sa ruskim Jenisejem (VTB), pa čarter letom putujemo šest sati, a tamo još toliko sati vremenska razlika. Ili, trenutno, za predstojeći vikend igramo domaće prvenstvo... Ajde, to nije daleko, pa odmah sedamo u autobus i, sedam sati do destinacije gde ćemo odigrati meč Baltičke lige. Zato me ne pitajte za slobodno vreme, ne postoji- jada se Rašić.
DRUŽENjE
Rašić u Lijetuvos Ritasu igra sa starim znancima, takozvanim duplim saigračima. - Predraga Samardžiskog znam još iz FMP, i u Viljnusu sam najbolji sa njim. Družim se i sa Lorensom Robertsom, sa kojim sam nekada bio crno-beli. Druže nam se i žene, tako to nekako ide - objašnjava Rašić.
SPREMAN ZA DUDU Rašića očekuje treće reprezentativno leto za redom, dodaje sagovornik:"Ako me Duda (Ivković) pozove".
- Još ne mogu da prebolim neuspeh u Litvaniji, izostanak sa OI...Ubeđen sam da su pogubno uticale povrede igrača na sličnim pozicijama. Prvo ja, pa Tepić, Teodosić nije mogao sam. Ostao je bljutav osećaj u ustima, valjda će uspešan start u kvalifikacijama za Evrobasket 2013. da zamagli pogled - teši se Rašić.
