Najbogatiji Srbin u Australiji: U dolini Latrob kao u Šumadiji
Izvor: vecernje novosti
Datum:27.02.2012
Dobro nam došli dragi gosti! Čim ste prošli kapiju mog imanja vi ste stigli u australijsku Šumadiju i zato se osećajte kao kod kuće.
Ovim rečima nas je dočekao stameni Đurđe Erić u velikoj hacijendi smeštenoj u gradiću Traralgon kod Melburna. Njegova kuća je 23.000 kilometara udaljena od zavičaja u Gornjem Milanovcu, ali je Đurđe sa suprugom Renatom udesio da lični na Milošev konak. Pre nego smo se poslužili slatkom od trešanja i popili rakijiicu za dobrodošlicu, pokazao nam je svoj srpski muzej. To je zapravo soba u kojoj čuva stare fotografije svojih roditelja Milutina i Mileve, Rudnika i Milanovca, šajkaču, srpsku trobojku, gusle, varjače i pravoslavne knjige.
- Ovo je moja Srbija! Žao mi je što sam napustio najlepšu zemlju na svetu, ali morao sam. Nikad je nisam zaboravio! – kaže ovaj krupni čovek i oči mu zasuziše.
KAO MARKO KRALJEVIĆ
Đurđe Erić je poznat u srpskoj i australijskoj javnosti. Naši ljudi ga zovu Đorđe, a Australijanci ga zovu Džordž i pričaju da liči na Merva Hjuza, čuvenog australijskog kriketaša. Melburnški Srbi na to odgovaraju: - Naš Đorđe je bre, isti Marko Kraljević!
Đurđe Erić je rođen oktobra 1938. godine, ali je 19 godina rastao bez oca Milutina, koji je bio u nemačkom zarobljeništu i emigraciji. Zbog oca je politički okaljan kao dete i čim je stasao krenuo je na Peti kontinent da ga nađe.
- Našao sam ga početkom šezdesetih u blatnjavoj varoši Moe kod Melburna sa novom porodicom. Savest me grizla što majci Milevi nisam rekao da sam kod oca i pošao sam već sutradan da se vratim u Srbiju. Moj otac je zaplakao. Te njegove suze pokajnice su me slomile i ja sam ostao – objašnjava Erić.
Nadao se da će mu majka i brat oprostiti što ih je napustio, jer je ostvario svoj san da nađe oca. U maloj srpskoj koloniji varoši Moe, mladi Erić se zaljubio u prelepu kćerku Srbina. Renata Radenković, miljenica prvog bogatog Srbina u Melbudnu i okolini, koji je šezdesetih imao televizor u boji, pobegla je za odvažnog Đurđa Erića. Oboje se i danas smeškaju dok gledaju jedinu fotografiju sa svog venčanja.
- Kada smo se venčali nismo imali ništa. Boravili smo kod prijatelja. Ja nisam znao engleski, ali sam umeo da radim i to najteže poslove. Danas, Bogu hvala, imamo veliko imanje, veliku kuću i veliku i srećnu porodicu – uzdiže se Erić sa stolice i vodi nas do sina Dragana i kćerke Suzi.
Đurđe Erić je, kako sam kaže, uspeh u životu postigao u poslednje dve decenije, kada je radeću u fabrici papira kao glavni menadžer, počeo Australiju da doživaljava kao svoju državu. Iskoristio je sve šanse koje ova država pruža doseljenicima. Bio je aktivista lokalnog fudbalskog kluba, člana Nacionalne lige Viktorije i akcionar gazdine fabrike, što ga je legitimisalo kao dobrog Australijanca.
- U takvoj situaciji ja sam zaradio svoj prvi milion dolara. Posle je sve bilo mnogo lakše…- kaže skromno Erić, jer u Australiji postoji običaj da se ljudi ne hvale svojim bogastvom.
I za australijske prilike Đurđe Erić je multimilioner. Neki naši ljudi tvrde da je i najbogatiji Srbin na Petom kontinentnu.
DOBAR PRAVOSLAVAC
Porodica Erić je član parohije Svete Trojice u Melburnu, ali i crkvene opštine u Grinzboru, u kojoj su finansirali božićno izdanje časopisa „Svetosavnik“. - Srećan sam kada sam gledao Novaka Đokovića, koji je celom svetu pokazao šta jedan Srbin može da uradi. Mi smo narod koji čini samo dobro. Zato se trudim da sačuvam Srbiju u sebi – kaže Đurđe Erić.
- Đurđe je vlasnik imanja, livada i šuma, koji se prostiru u dolini Latrob na manje od sto hektara. Kako je zemlja ovde skupa, ona i vredi toliko miliona dolara. Uz to Erići su ulagali kapital u nekretnine i vlasnici su mnogobrojnih kuća i cele ove doline. Latrob su pretvorili u Šumadiju, a njihov dom je otvoren za svakog gosta – objašnjava nam Erićev prijatelj Milan Ninović, melburnški novinar.
Hacijenda porodice Erić je ogromna niska kuća, sa širokim slavskom sobom i bilijar salom, velikim dvorištem, gvozdenom kapijom i garažom sa šest automobila i džipova. Kada Đurđe Erić iz Traralgona kod Melburna slavi Božić i Đokovićeve pobede peče se prase, piju rakija i kuvano vino, a unuci pevaju srpske pesme.
Sin Dragan i snaja su im podarili troje lepih unučadi, pa je kuća puna dečije galame i radosti. Kćerka Suzi još razmišlja o braku. Đurđe Erić, međutim, i u sedmoj deceniji života i dalje sanja pokojnu majku Milevu i Srbiju, jer oseća da ih je izneverio. I zbog toga tiho pati.
- Porodica je moje bogatstvo i moji milioni u ovoj prelepoj zemlji Australiji. Planiramo da jednog dana unuci vide gde im je deda rođen u Srbiji. Da shvate svoje korene i naše prezime Erić – završio je svoju priču domaćin Đurđe Erić.
Na rastanku potekoše mu suze. Erići su stajali zagrljeni na stepenicama, dok su nam mahali srećni što imaju svoje srpsko carstvo u ovoj dalekoj zemlji.
