U budućnosti će svako imati svojih 15 minuta svetske slave, tvrdio je pre nekoliko decenija Endi Vorhol (1928 - 1987), rodonačelnik pop arta i jedan od najvećih američkih umetnika minulog veka.
- Umetnik je osoba koja pravi stvari koje ljudima ne trebaju, ali on iz nekog razloga misli da bi bila dobra ideja dati im - tvrdio je dalje slikar, režiser, publicista i glumac, koji je iza sebe ostavio mnogobrojne slike, fotografije, crteže, skulpture, više od 60 filmova...
Njegova slava pak traje mnogo duže. Vorholova dela obišla su svet, a 24 serigrafije iz njegovog bogatog umetničkog opusa, vlasništvo ljubljanske „Viskonti art“ galerije, ovih dana krase zidove galerije „Dr Vinko Perčić“ u Subotici. Pred Subotičanima u okviru izložbe „Petnaest minuta slave“ do 21. aprila biće izložene originalne serigrafije „Merlin Monro“ (iz 1967), kao i dela iz edicije „Cveće“ (1970), „Marta Grejem“ (1986) i „Dame i gospodo“ (1975), a tu je i čuveni „Brzi klizač“, jedan od simbola Zimskih olimpijskih igara 1984. godine u Sarajevu.
Vorhol je uradio ono što je do šezdesetih godina prošlog veka bilo nemoguće - spojio je umetnost sa komercijalom i stvorio pravac pop art, čija je kolevka bio upravo njegov atelje „Fektori“ („Fabrika“). Koristeći sitoštampu, štampu na tkanini, kao njegov prepoznatljiv stil izražavanja, nastajala su dela, koja su nailazila na različite reakcije kritike i javnosti. Međutim, njegov rad je, iako kontroverzan, doživeo izuzetnu popularnost širom sveta.
Poreklom Rusin, Vorhol je vrlo rano pokazao svoj talenat za umetnost, te nije bilo dileme da studira dizajn na univerzitetu u Pitsburgu. U Njujork se preselio 1949. godine gde je počeo uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijama. Bio je toliko uspešan reklamni ilustrator da ga tada niko nije prihvatao kao umetnika. Uzalud je obilazio galerije, tamo za njega nije bilo mesta. Ni trenutka ne posustajući, počeo je da analizira odnos komercijalnih sadržaja i umetnosti i, umesto da ih kao većina umetnika doživi kao suprotne, počinje da ih spaja. Prve slike „pape popa“ su rađene ručno i prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama. Kasnije, umetnik svoje teme traži u novim brendovima američkog društva, kao što su Kembel supa, Koka-kola, Merlin Monro, Elizabet Tejlor, Elvis Prisli...
- Videći kako se u medijima lične tragedije pretvaraju u javni spektakl, kao što to često i danas biva, počinje da radi otiske nesreća, koristeći fotografije iz novina i raznih tabloida - objašnjava Spartak Dulić, kustos i direktor galerije „Dr Vinko Perčić“, pokazujući čuveni portret holivudske dive, koja je odmah posle smrti postala legenda, portret Džeki Kenedi, nastao tik posle smrti njenog muža, serigrafije sa spaljenim avionom u kojem je poginulo 129 putnika, saobraćajnim nesrećama, žrtvama samoubistva...
Godinama je snimao i filmove, u kojima je prikazivao i sebe, svoj i tuđi život, kao što je danas „Veliki brat“, ali su oni, za razliku od rijaliti emisija, imali potpuno drugu ulogu i prvenstveno umetnički cilj.
Posle jedva preživljenog atentata, koji je 1968. godine na njega izvršila jedna feministkinja, Vorholov život ide mnogo mirnijim putem.
- Rane ilustracije i crteži su linearni, pomalo u stilu Matisa, transparentnih boja da bi one vremenom postajale više grafičke, jakih tonaliteta - smatra subotički umetnik.
- Jedinstveni elemenat njegovog rada je keatonski stil - bezizražajnost, koji se ogledao ne samo na delima, nego i u njegovom ponašanju. Odbijao je da objašnjava svoj rad. Tako je ostajao nedorečen - da li su njegove konzerve cinična primedba bezvrednosti popularne kulture ili osnova jednostavne udobnosti.
ATELJE „FABRIKA“
Čuveni atelje „Fabrika“ Vorhol je osnovao 1963. godine i oko sebe okupio slikare, pisce, muzičare i druge poznate andergraund ličnosti. U to vreme počeo je da se bavi štampom na tkanini, tamo je radio slike u serijama, čime je uspeo ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već da i sama umetnost postane masovni produkt. U „Fabrici“ su snimljeni mnogi njegovi filmovi.
PROVOKATIVNA SEKSUALNOST
Vorhol je bio jedan od prvih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema svetu i danas je glavna tema istoričara umetnosti. U početku karijere otvoreno predstavljanje vlastite seksualnosti predstavljalo mu je prepreku. Prvi radovi koje je ponudio nekoj galeriji bili su homoerotski crteži, koji su odbijeni, jer su bili isuviše provokativni za to doba.
