Za sve nivoe vlasti u BiH godišnje se troši trinaest milijardi maraka. Zbog komplikovane strukture vlasti, ubraja se među države s veoma skupom administracijom. Kada se pogledaju brojke, izreka da "BiH ima najviše predsednika i ministara po glavi stanovnika" više ne zvuči kao šala.
Bosna i Hercegovina, sa komplikovanom strukturom vlasti, ubraja se među države s veoma skupom administracijom. Osim tri predsednika za tri konstitutivna naroda koji se rotiraju na nivou Bosne i Hercegovine, predsednika, vladu i skupštinu imaju i oba entiteta. Broj činovnika vrtoglavo umnožava Federacija, koja u svih deset kantona ima vladu i skupštinu.
U centru Sarajeva Centar za zastupanje građanskih interesa postavio je brojač budžetske potrošnje da bi u svakom trenutku moglo da se vidi koliko se troši za sve nivoe vlasti.
U sekundi skoro jedna najniža penzija. Na svim nivoima vlasti - pola miliona evra na sat. Godišnje trinaest milijardi maraka.
"Od toga - devet milijardi putem budžeta, što možete videti na brojaču, a četiri milijarde putem vanbudžetskih fondova, a to su penzijski fondovi, zavodi za zapošljavanje, zdravstveni fondovi i direkcije za puteve", objašnjava Damir Mehmedbašić, izvršni direktor Centra za zastupanje građanskih interesa.
Ne kaže se slučajno da BiH ima najviše predsednika i ministara po glavi stanovnika. Kad se sabere 70 državnih institucija sa onim na entiteskom i kantonalnom nivou, dolazi se do brojke od 180.000 zaposlenih u javnoj upravi.
U BiH postoji čak 13 vlada, 11 u Federaciji podeljenoj na kantone, po jedna u Republici Srpskoj i Distriktu Brčko i Savet ministara na nivou BiH. Isto toliko ima i parlamenata, sa 600 izabranih predstavnika. Na teretu poreskih obveznika je i skoro 200 ministara, zamenika, pomoćnika, savetnika i administrativni aparat koji ih opslužuje.
Za institucije na nivou BiH, koje su i najveći potrošači novca poreskih obveznika, budžetom je planirano oko pola miliona evra. Polovina ide na plate. U Komisiji za finansije i budžet zadovoljni su računicom za sledeću godinu.
"Ovaj proračun institucija je očuvan i stabilan, on osigurava razvoj institucija BiH na onom nivou koji je potreban za naš evropski put, za naš put ka NATO-u i za jačanje zakonitosti i administrativnog kapaciteta ovih institucija", kaže zamenik predsedavajućeg Komisije Ante Domazet.
Međutim, Aleksandra Pandurević iz SDS-a upozorava da ni "nemačka privreda ne bi izdržala ovakvu administraciju, a kamoli privreda BiH koja ne postoji".
"Ovde se moraju napraviti radikalni rezovi u administraciji, smanjiti broj institucija BiH i izvršiti revizija svih institucija da vidimo koje opravdano trebaju a koje su višak i da ih ugasimo", napominje Pandurevićeva.
Od svih budžetskih korisnika, Bosnu i Hercegovinu godišnje najviše košta vojska.
Ministar odbrane u Savetu ministara BiH Zekerijah Osmić ukazuje na to da je budžet najveći s razlogom - druga ministarstva imaju 50 zaposlenih, a oni vode brigu o deset hiljada vojnika.
"Tih deset hiljada vojnika treba hraniti, treba ih prevesti, treba napraviti odvojen život i kad se pogleda struktura tog budžeta onda mi imamo budžet kao i svi drugi", ističe Osmić.
Republika Srpska finansira trećinu budžeta za rad zajedničkih institucija na nivou BiH.
Predsednik Milorad Dodik ne štedi kritike na račun tog izdatka od kojeg, kaže, srpski entitet nema nikakve koristi.
"BiH je jedna nakaradna zemlja, pa je nakaradna i administracija, u budžetu BiH imate 22.000 ljudi koji primaju plate. To je produkovano otimajući od RS preko 80 nekih raznih agencija koje imaju otvorene sistematizacije, pune se svaki dan, imaju nove radnike. Međunarodna zajednica pritiska i traži donošenje budžeta koji pokriva te troškove s očiglednom namerom da što manje novca ostane entitetima, kako bi oni sami bili zagušeni i pokazali se kako ne mogu da egzistiraju", tvrdi Dodik.
Uprkos upozorenjima državnog revizora, zapošljavanje u državnim institucijama u Bosni i Hercegovini ne prestaje. Još oko četiri stotine novih činovnika planirano je za 2014. godinu.
