Svet je nedavno obišla vest da je jedan čovek sa amputiranom rukom pod prstima bioničke proteze osetio predmet. Ono što nije bilo toliko očigledno je da se u naučnom timu koji radi na ovoj revolucionarnoj tehnologiji nalazi mladi naučnik iz Beograda.
Dr Staniša Raspopović, koji radi u Švjacarskom institutu za Tehonologiju (EPFL) i Italijanskom insitutu za Biorobotiku (SSSA), pokušao je da sa Silvestrom Mićerom i timom EPFL instituta ukloni jedan od glavnih nedostataka postojećih prostetičkih udova – nedostatak osećaja dodira.
„Još od otkrića prve proteze 1914, do danas 2014, dakle za sto godina, nije bilo moguće da amputirane osobe osete ono što rade sa protezom. Kao posledica toga, veliki deo korisnika je osećao proteze kao strano telo i odbijao da ih koristi, ukoliko naravno ima drugu ruku“, objašnjava on.
Prva osoba na svetu koja je uprkos amputaciji uspela da oseti bogate senzorijalne informacije putem proteze koja je bila povezana sa nervima u nadlaktici, bio je Denis Abo Sorensen iz Danske.
On je tokom jednomesečnog testiranja mogao intuitivno i voljno da uhvati objekte i da sa povezom preko očiju, identifikuje ono što je dodirivao. Prototip ove bioničke tehnologije testiran je u martu 2013. tokom kliničkog ispitivanja u Rimu pod nadzorom Paolo Maria Rosinija u Gemelli bolnici (Italija).
Senzori su merili kvantitet pritiska u veštackim tetivama koji kontrolišu pokrete prstima, a zatim se ta mera pretvarala u električnu struju kojom su stimulisani nervi. Ali ovaj električni signal je suviše jak da da bi bio shvaćen od strane nervnog sistema.
Uz pomoć kompjuterskih algoritama, naučnici su transformisali električni signal u impulse koji senzorni nervi mogu tumačiti. Čulo dodira je postignuto slanjem digitalno rafinisanog signala preko mikroelektroda koje su hirurški implantirane u ostatak Sorensenonvih nerava u nadlaktici.
"Bili smo zabrinuti zbog smanjenja osetljivosti u Denisovim nervima jer nisu bili korišćeni u više od devet godina“, objašnjava dr Raspopović.
Ovi problemi su izbledeli kako su naučnici uspešno aktivirali Sorensenovo čulo dodira.
Naučni rad je objavljen 5.2.2014, u prestižnom Science Translational Medicine časopisu, i predstavlja saradnju pod nazivom "Lifehand 2" između nekoliko evropskih univerziteta i bolnica.
„Rad na ovoj tehnologiji je trajao više od deceniju, a već naredne godine se očekuje da bar nekoliko novih subjekata bude testirano sa modernijom verzijom, koja bi eventualno mogla da se korisiti na duži vremenski period. Ipak, komercijalizacija će morati da pričeka na detaljne kliničke testove“, kaže dr Raspopović.
Pacijenti mogu da se prijave za testiranje nove bioničke ruke putem sajta evropskog projekta EPIONE koji je trenutno u izradi, ili direktnim kontaktom sa laboratorijama u Lozani (epfl.ch) ili Pizi (sssa.bioroboticsinstitute.it).
„Izbor kandidata je vrlo ozbiljan i povezan sa njihovom psihološkom stabilnošću, motivacijom i naravno strpljenjem“, objašnjava dr Raspopović.
O Staniši Raspopoviću.:
"Rođen sam u Beogradu 1983. gde sam i isao u osnovnu školu, i u prestižnu Matematičku gimnaziju. Nakon mature sam otišao na studije elektrotehnike u Pizu zahvaljujući stipendiji koju sam tamo dobio. Kada sam stigao u Italiju, uporedo sa fakultetom sam radio kao perač sudova, nosač, zatim razvozač pica i konobar. Ti poslovi su me još više očvrsli u nameri da istrajem.
Nakon toga sam završio Master biomedicinskog inzenjeringa u Pizi i Barseloni. Uradio sam doktorat iz Biomedicinske robotike između Pize, Ciriha i Barselone.
Danas radim paralelno u dva insituta (Švajcarski insitut za tehnologiju i Biorobotski institut u Pizi) kao istraživač. Govorim pet jezika, i uvek se rado vraćam u Beograd, gde bih zaista voleo da imam mogućnosti da sarađujem sa nekim i da pomognemo vraćanju naseg drustva na dostojanstveni nivo koji zaslužuje. Inače, izuzetno sam lepo prihvaćen i u Italiji i u Švajcarskoj, jer radim u mestima internacinolanog karaktera i otvorenih pogleda", kaže dr Raspopović.
