|
Srpski genetičar Miodrag Stojković, u naučnim krugovima jedan od vrlo uvaženih i priznatih stručnjaka, koji trenutno radi na čuvenom Univerzitetu Harvard, dobio je poziv da bude deo grupe koja će kandidovati naučnike za Nobelovu nagradu u oblasti medicine. Ovaj poziv stigao mu je s Instituta „Karolinska”. Stojković, koji će narednih nedelju dana biti u Srbiji, kaže da je ovo velika čast za njega jer takav poziv dobiju naučnici koji su se za to kvalifikovali. „Broj naučnika koji dobije takvu priliku veći je nego što mislimo jer je broj izvrsnih naučnika iz oblasti medicine i fizologije više nego impozantan, tu uključujem i naše naučnike”, naglašava naš sagovornik.
Zbog čega ste se svojevremeno vratili u Srbiju i čemu ste planirali da se posvetite?
Naša zemlja se susreće s mnogo problema, a po meni su dva veoma bitna, a katastrofalna po zemlju: bela kuga i odlazak mladih ljudi. Kada sam se vratio, želja mi je da bila da, pored Specijalne klinike za lečenje steriliteta u Leskovcu, osnujemo i naučni centar u Kragujevcu koji će se baviti istraživanjima, prevođenjem naučnih rezultata u praksu i edukacijom studenata i mladih naučnika. Bolnica u Leskovcu u međuvremenu uspešno radi više od 11 godina, Centar izvrsnosti to jest Centar za regenerativnu medicinu u Kragujevcu godinama ne menja tužnu sliku naše nebrige o već odobrenim projektima, sopstvenim mogućnostima i veru u mlade ljude.
Da li je ponovni odlazak u inostranstvo za vas bio neminovan, šta u Srbiji ne funkcioniše dobro?
Upravo ta činjenica da želite da radite, ali ste sputani, skrajnuti…c onemogućeni da se bavite nečim što vam je želja, životni cilj, to je bio glavni okidač zašto smo supruga Petra i ja sada u Americi. A s druge strane, u isto vreme dobijete ponudu iz Bostona i mogućnost da se ponovo bavite konkurentnom naukom i da možda dobijete odgovore na naučna pitanja koja svakodnevno postavljam, ne samo samom sebi već u prvom planu postavljaju zabrinuti pacijenti. Kod nas je nebriga o čoveku došla dotle da nas svaki ljudski gest više nego iznenadi. Nažalost, najviše me je iznenadila i razočarala činjenica da vas ocenjuju prvenstveno po političkom opredeljenju, a onda badava rad, rezultati i želja za novim znanjem.
Harvard je tražio da dve godine vodite projekat o mogućnostima primene matičnih ćelija u lečenju steriliteta. Dokle ste stigli s istraživanjima?
Ovde radimo sa ćelijama koje u sebi nose informaciju zašto i kako nastaju određene bolesti. To jeste budućnost jer je krajnji cilj lečiti uzroke bolesti, a ne njihove simptome do pojave sledećih. Dodatno, i sigurno vrlo aktuelno za našu zemlju, jeste uticaj zagađenosti na zdravlje i promene genetskog materijala. Postoje studije koje dokazuju da je broj bolesti, uključujući broj izgubljenih trudnoća, veći u gradovima s većim zagađenjem okoline.
U vašoj Specijalnoj bolnici „Spebo”h u Leskovcu do sada je prošlo više hiljada parova koji se bore sa sterilitetom i za 11 godina pomogli ste da se rodi 800 beba. Da li ste zadovoljni procentom uspešnosti vantelesne oplodnje?
Više nego zadovoljan jer ne zaostajemo za zapadnim ustanovama. I više sam nego srećan jer svakoga dana dobijam slike novorođenih beba iz cele zemlje i sveta. Dodatno, a što je meni jako bitno, i zato što se u bolnici i dalje školuju nove generacije embriologa i ginekologa koje s uspehom vode borbu protiv steriliteta. Na to sam posebno ponosan.
Šta bi trebalo promeniti u trenutnom pružanju usluga vantelesne oplodnje za koje troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje?
Dobro je što je broj pokušaja povećan, što je povećana starosna granica za žene. Bilo bi bolje da pacijenti mogu da odu na vantelesnu s vaučerom tamo gde oni žele, a još bolje sa zdravstvenom knjižicom direktno u jednu takvu ustanovu. Za pacijente je veoma naporno da više puta sakupljaju analize, putuju, idu na komisije. Na taj način pacijenti bi izbegli sve te napore.
Kako to da se kod nas ne zna tačan broj rođenih beba i odnos urađenih procesa i ostvarenih trudnoća za sve postupke od kada je država to počela da finansira?
Ne znam. Trebalo bi da je svaka ustanova u obavezi da podatke redovno šalje, što i mi činimo. To je pre pitanje za Upravu za biomedicinu i nadležne. Mada, kada smo i mi postavljali različita pitanja nadležnima, nismo uvek dobijali odgovore.
Vaš stav je da u komisijama koje donose zdravstvene odluke trebalo bi da se nađu i privatnici. Zašto?
Zato što podjednako učestvujemo u nečemu što se zove borba protiv steriliteta i bele kuge. Zajedno bismo bili bolji, organizovaniji, mnogo brži i efikasniji u nameri da se što pre pomogne pacijentima. Dodatno, svi bismo imali prilike da na jednom mestu čujemo ko šta misli o regulativama, predlozima i izmenama zakona.
Mislite li da će se ikada završiti realizacija vaše ideje o formiranju banke matičnih ćelija?
Nadam se da hoće, iako zapravo mislim da neće. Nije više do mene. Ali o tome svedoče godine koje smo protraćili, od kojih nas je kao državu svaka koštala više miliona evra i koje su obeležili odlasci ljudi koji su zaista imali želju da rade u banci.
Mislite li da su u Srbiji znanje i nauka sada više cenjeni nego ranije?
Nažalost nije tako. Mi imamo izrazito poštovanje prema nauci i našim naučnicima, ali muka pri tome je što su većina njih ili napustili ovaj svet ili zemlju. Oni koji su ostali ne nailaze na mnogo razumevanja ili pomoć, naročito onu koja će im omogućiti da imaju pogodnu infrastrukturu, opremu i materijal. Ukratko, šansu da se kvalitetno bave svojim poslom. To je ogromna šteta za zemlju, imajući u vidu koliko naših mladih ljudi redovno osvaja medalje na različitim takmičenjima, a koliko mladih naučnika svoju budućnost ipak vidi negde drugde.
Zeleni dogovor za budućnost Evrope
U Srbiji hrana najveći trošak, u Evropskoj Uniji – računi
Srbi traže Igru prestola, Zadrugu i fudbal
U Srbiji više od 600 registrovanih proizvođača rakije
Hrvatska „Vikipedija” postala „sramotni slučaj”
U Srbiji zagađen vazduh odnese 3.600 života godišnje
Stari i novi praznici: Od Dana Republike do Sretenja
Zaustavimo Fejsbuk dok ne uništi demokratiju
Gradnja i zemljotresi na Balkanu: (Ne)naučene lekcije
U regionu sve manje beba, u Srbiji „plus” od 612 novorođenčadi
Polovnjaci na nišanu
Hrvati i Bugari najnezadovoljniji životom u EU
Nemačka kao zemlja snova
U Srbiji od početka godine obavljeno 100.000 kontrola hrane
|
