|
Aleksandar Ranković dobija spomenik
izvor: vecernje novosti foto: vn 29.12.2015.
Osnivač Ozne i jedna od najjačih političkih figura posleratne Jugolavije, Aleksandar Ranković, uskoro bi mogao da dobije spomenik u svom rodnom Draževcu kod Obrenovca, saznaju "Novosti". Prema našim informacijama, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, čelnici opštine Obrenovac i Skupštine grada Beograda voljni su da podrže postavljanje monumenta nekada najbližeg Titovog saradnika, oko čijeg imena se posle smene na čuvenom Brionskom plenumu 1966. pa sve do danas ispredaju intrigantne priče, sa vrednosnim "začinima" o njegovoj stvarnoj ulozi u novijoj istoriji Srbije.
Stefanović kaže da je Ranković zapamćen pre svega kao neko ko se snažno borio za svoju državu:
- Bez obzira na sve kontroverze vezane za njegov život, možemo da kažemo da je pomogao da tadašnja Jugoslavija i Srbija budu bezbednije i snažnije. Zato podržavam podizanje spomenika kojim će se odati počast njegovim zaslugama za naš narod.
Bojan Dimitrijević, istoričar i saradnik Instituta za savremenu istoriju, kaže da postoje razlozi i za podizanje spomenika i protiv njega:
- Optužbe protiv njega jesu bile zasnovane na nepostojećim dokazima i to ga na neki način svrstava na pozitivnu stranu istorije. Ipak, teško je zauzeti stav o odavanju počasti takvoj istorijskoj ličnosti.
Istoričar Predrag Marković nema dileme. On smatra da se Ranković pogrešno doživljava kao borac za Srbe:
- On je bio Jugosloven i odani Titov saradnik. Jeste smenjen zbog lažnih optužbi, ali nije ni hapšen ni ražalovan. Za razliku od stotina hiljada ljudi koje su njegove službe ostavile bez glave, imovine ili časti.
Potomci i članovi Rankovićeve porodice juče nisu želeli da komentarišu ovu inicijativu.
Ranković je do čuvenog Brionskog plenuma 1966. bio jedan od najmoćnijih ljudi u državi, Titov kum, šef svi obaveštajnih službi i potpredsednik SFRJ. "Pao" je zbog fabrikovanih optužbi da je organizovao prisluškivanje Broza. Obračun je kasnije povezivan sa Rankovićevim navodnim nacionalizmom. Neki u tome vide i početak raspada SFRJ, jer su dve godine posle Brionskog plenuma prvi put organizovane separatističke demonstracije Albanaca na Kosovu.
MEŠTANI DRAŽEVCA: ZASLUŽIO JE
Vest da bi u centru sela Draževac mogao da bude postavljen spomenik Aleksandru Rankoviću, meštani - pozdravljaju. Gotovo uglas žitelji ovog mesta kod Obrenovca govore da je Leka to zaslužio.
- I to što je najmanje za svoje selo učinio baš i govori o njegovom poštenju - vele Draževčani. - Svi drugi oko nas dobili su nešto, a da se ne bi govorilo kako je preko veze njegovo selo "procvetalo", i do danas je najlošiji put ostao nama.
Kuća u kojoj se rodio Leka Ranković izgrađena pre vek i po, smeštena na putu ka Vraniću, srušena je pedesetih godina i na njenom mestu podignuta je ista takva mala jednospratnica.
- Kada je Tito jednom došao i video trošni Lekin kućerak, naredio je da mu se sagradi vila - priča nam meštanin Radiša Pavlović, a ovu priču znaju gotovo svi Draževčani. - Leka je, međutim, zapovedio da se za 24 časa odnese sva građa odatle i u centru sagradi Dom zdravlja. Tako je na mestu njegove stare razrušene, sagrađena identična, jednako mala kuća, a naše selo dobilo je ambulantu.
Ključeve od kuće Rankovića ima komšija i rođak Radovan Ranković. Ponekad je otvori da provetri, a dolazi povremeno i mlađi Lekin sin Slobodan. Osamdesetih godina kuća je obnovljena, ali je na fasadi prikucana spomen-tabla sa datumom - 7. 7. 1946. godine, koja svedoči da se "u ovoj kući rodio narodni heroj Aleksandar Leka Ranković..."
|
