Neizvesnost posle prvog kruga predsedničkih izbora u Makedoniji. Albanske partije, koje juče apstinirale, mogu da potru prednost kandidata desnice Đorđa Ivanova, kao što se dogodilo 2009, kada je uz njihove glasove u drugom krugu ubedljivo pobedio kandidat koji je u prvom krugu bio - ubedljivo slabiji.
Prvi krug predsedničkih izbora u Makedoniji potvrdio je dominaciju vladajuće desnice, čiji je kandidat Đorđe Ivanov ostvario ogromnu prednost. Ipak, Ivanov će morati u drugi krug, 27. aprila, kada se održavaju i parlamentarni izbori, prenosi Tanjug.
Nešto manje od polovine građana sa biračkim pravom glasalo je u nedelju, a od 868.000 izašlih, čak 51,65 odsto zaokružilo je ime Ivanova, kandidata vladajuće VMRO-DPMNE.
Njegov najveći rival, socijaldemokrata Stevo Pendarovski osvojio je 35,57 odsto, dok su ostala dvojica kandidata osvojila manje od po pet odsto glasova.
U Makedoniji je za pobedu u prvom izbornom krugu neophodna podrška polovine ukupnog broja birača, pa je uz ovako slabu izlaznost bilo jasno da će biti održan i drugi krug.
"Makedonija je pokazala da ima razlike i da narod tačno prepoznaje tu razliku", rekao je lider desnice, premijer Nikola Grujevski, dodajući da im je "ova podrška snažan vetar u leđa za 27. april, kako za izbor predsednika tako i za osvajanje apsolutne većine u parlamentu".
Lider socijaldemokrata Zoran Zajev razočaran je rezultatima i optužio je vladajuću većinu za "sistemsku krađu" glasova.
Analitičari podsećaju na predsedničke izbore 2009, kada je jedan kandidat ubedljivo pobedio u prvom krugu, da bi, zatim, ubedljivo izgubio u drugom, a tada su presudili upravo glasovi Albanaca, prenosi Dojče vele.
Analitičari: Očekivan ishod prvog kruga
Vlast lako koristi svoju političku poziciju, jer opozicija nema jasnu programsku ponudu, smatra politikolog Ivica Bocevski.
Uz to, opozicione socijaldemokrate nisu uspele da sprovedu suštinsku reformu svoje politike.
"Njihov brend je toksičan, asocira na devedesete godine, na štetne privatizacije, arogantnost i raskalašno trošenje državnih para", rekao je Bocevski.
Arsim Zekoli, makedonski ambasador pri OEBS-u, smatra da je vladajuća koalicija upotrebila svoju nadmoć i partijsku mašineriju da bi ostvarila ovu prednost.
"Medijska, ekonomska i administrativna nadmoć VMRO-DPMNE u poređenju sa skromnim resursima drugih partija jeste ključni momenat predsedničkih i parlamentarnih izbora", kaže Zekoli, koji ocenjuje da se ovom pobedom "učvršćuje populistički stil vladanja i ulazi u tipičnu zonu strahovlade".
Smatra i da posle parlamentarnih izbora, sledi brak iz računa, a jedan partner u braku bi u ovom slučaju mogla ponovo da bude Demokratska unija za integraciju (DUI), najveća albanska partija u zemlji.
Ona je od 2011. na vlasti, a konzervativni VMRO-DPNE će posle 27. aprila ponovo biti upućen na nju, ukoliko sami ne obezbede apsolutnu većinu.
Međutim, DUI je bojkotovala predsedničke izbore i to, čini se, vrlo uspešno, zbog malog odziva u albanskim sredinama.
Albanci kažu "da" međuetničkom konsenzusu u Makedoniji, ali istovremeno kažu "ne" jednostranom vladanju i jednostranom predsedniku. Danas je naša ideja trijumfovala, rekao je Bujar Osmani, portparol partije.
Novinar Erol Rizaov kaže, međutim, da je još nejasno da li je bojkot predsedničkih izbora samo igra dogovrena u vladajućoj koaliciji.
"Ipak, ako je suditi po disciplinovasti glasača DUI, onda bi lider ove partije Ali Ahmeti mogao ponovo da odigra novu značajnu ulogu i odluči ko će biti novi predsednik, ali i premijer Makedonije", smatra Rizaov.
